Пише: Мр Смиља Влаовић
Црква прије и послије обнове
Стара једнобродна, сеоска гробљанска црква са звоником на преслици, са једним звоном, посвећена Светима Кирику и Јулити, површине једва 31 метар квадратни, налази се изнад активног гробља у Доњој Горици, при брду Горица, на мјесту под називом Литка. У вријеме када је првобитно саграђена црква је била у средишту села и доминирала је овим пољем, међутим, изградњом насеља и њен положај је мање уочљив. Што се тиче њене катастарске позиције, она се налази на парцели бр.2268/1КО Доња Горица, општина Подгорица.
Црква кроз вјекове
По предању, црква Светих Кирика и Јулите подигнута је као завјетна црква, јер је негдје у средњем вијеку био велики помор дјеце и управо из тог разлога уцвијељени народ хришћански одлучи да подигне цркву посвећена овим светитељима, мајки и дјетету који пострадаше за праву вјеру. Мошти ових дивних светитеља налазе се у Охриду, у Богородици Болничкој и на Светој Гори; у манастирима Симонопетра и Григоријату, гдје су лобања Светог Кирика и мошти мати му Јулите, a дио моштију светог Кирика се налази и у манастиру Зограф.
Осим цркве Светих Кирика и Јулите и црква Светих Макавеја у Толошима је, такође, посвећена дјеци Макавејима, мајки им Соломонији и свештенику Елеазару.
Гдје се налазе гробови настрадале дјеце, није познато. Током реконструкције цркве, у цркви и око ње није пронађен ни један гроб, а и терен је јако каменит, а сходно томе, врло тежак за прављење гробница, али не и немогућ. Неко накнадно истраживање садашњег активног гробља које се налази у пољу испод цркве, као и самог околиша, можда би дало одговор на питање мјеста починка дјечице настрадале од опаке болести, а којој се не памте ни имена, ни број.
Занимљиво је предање о настанку гробља испод цркве, које каже: „Да је неком приликом, док је сједио на својој столици у Диван граду, Иван Црнојевић посматрао Зету и Љешкопоље. У једном тренутку му се учини да је при брду Горица видио како свијетли јагње и да је управо на том мјесту подигнуто гробље, а и дан данас то мјесто носи назив- Јагњило“.
Званична историјска наука каже да је куге било 1608 године, као и 1633. године: “Године 1608. куге је било у Црној Гори, а 20 година касније харала је она у Подгорици, Скадру и Сарајеву. Тежа епидемија куге погодила је Подгорицу 1633. године. Док је болест идентификована, 60 људи је већ било помрло. Становништво је напуштало град, бјежало преко Мораче у Црној Гори и склањало се по пећинама.“
Др Милена Мартиновић: Рукописне књиге свједоче колико се Српска црква бринула о култури и писмености
Осим ове куге познато је да је: „само у току једног мјесеца 1770. године у Подгорици било 200 смртних случајева. У овом граду куга је бјеснила и 1771. године.“
Прије изградње цркве Светог Георгија, стара црква Светих Кирика и Јулите од своје изградње до 1894. године је била саборна љешкопољска црква. Могуће је да је она једно вријеме, док је црква Светог Георгија у Подгорици била похарана, била једина активна црква у Подгорици.
У часопису Грлица, у одјељку Шематизам, из 1890. године, наводи се под бројем 113. црква Светих Кирика и Јулите.
Осим у Доњој Горици, црква посвећена Светима Кирику и Јулити. постоји још у селу Орасима.
Павле Радусиновић о цркви записује: „Стара омања црква налазила се усред села. Посвећена је св. Кирику и Јудити (Ћириков дан – дан послужбице Мугоша и Милића).По предању, грађена је у доба Немањића, одмах послије цркве св. Ђорђија у Подгорици. Испред ње је велико гробље са мноштвом старих гробница“.
Иван Јастребов, у поглављу О православним српским старим и новим црквама у старој Зети, садашњем скадарском округу, о цркви Светих Кирика и Јулите каже: „Црква у селу Љешкопољу, у име св. Киријака и Улите (светкована 25. јуна). У овом селу има 138 кућа са 730 душа.“ Примјећује се да је име цркве било неправилно записано, као и датум светковине.
У извјештају протопрезвитера Захарија Поповића из 1886. године, под бројем 8. налази се:“ Парохија љешкопољска , храм с.- ћирик“
Лазар Томановић у дјелу Педесет година на престолу Црне Горе, пише под бројем 50 да је црква Светих Кирика и Јулите у Љешкопољу обновљена 1888. године
У Гласу Црногорца из 1888. године нема помена о обнови цркве Светих Кирика и Јулите.
У атријуму цркве Светог Спаса у Призрену отворен девети фестивал средњовековне музике „Медимус“
Године 1935. у Архиву Митрополије црногорско-приморске, на основу извјештаја свештеника Андрије Лаковића, закључујемо да је црква и даље активна јер се он обраћа Митрополији на основу тужбе Управе српско православне парохије у Горњој Горици, гдје се активно црквено гробље користи као скривнице за дуван. У поменутом акту је, између осталог записано: “Пошто су Ваши органи 5 или 6 овог мјесеца тражећи дуван, отварали неколико гробова у гробљу при храму св. Кирика и Јулије у Доњој Горици и том приликом у истима нашли дуван. Како се тим актом гајитеља дувана вријеђа светиња гробља, то молим Одељак да уз повратак акта детаљно извијести Управу по односној ствари, како би управа могла предузети потребне мјере код надлежних…“
У истом предмету, бр.869, Краљевској банској управи се тражи да: “Црквени суд има част доставити са молбом, да изволите издати сходна наређења, да се најенергичније проведе истрага и кријумчари пронађу и на терет ових гробови доведу у првобитно стање, а за овакав нечувен поступак искусе најстрожију казну…“
У извјештају од 1941. године, записано је да је у цркви служено само два пута: 9. фабруара и 15. јула 1941. године.
Након Другог свјетског рата црква је опустјела. Није рушена нити девастирана, једноставном небригом и зубом времена прво је пропао кров, па зидови и под. Након тога почело је изнутра да расте разно растиње о чему свједоче и приложене фотографије:
Савремени црквени живот и обнова
Процес обнове је започет 2010. године формирањем Одбора за његову обнову, када је и урађен главни пројекат. Процес добијања дозволе, пријема лиценце и пројекта за реконструкцију био је мукотрпан и трајао је више од четири године. За неке одговоре се чекало и по девет мјесеци.
Након добијања разних дозвола и одобрења пројекта са процесом реконструкције се почело 2015. године.
Kао и све светиње, након толико времена запустјелости, неминовна су искушења током њене обнове и освећења. Тако и ову светињу Божју нијесу заобишла искушења карактеристична за овај период и пoднебље у којем се обнавља.
У жељи да ова светиња буде оно што и јесте – дом молитве, слоге и благослова, први чланови одбора су се повукли и уступили мјесто новим члановима, указом од 27. јуна 2017. године, бр 5/2017. У новом сазиву Црквеног одбора при храму Светих Кирика и Јулите, одлучено је да буде по један представник од сваког братства.
Стеван Мугоша, предсједник
протосинђел Климент Бољевић, намјесник манастира Прасквица, члан
Слободан Марковић, члан
Драган Милић, члан
Мирко Раичевић, члан
јереј Миомир Вулевић, надлежни парох, секретар
Детаљан пројекат чији је инвеститор, по званичним подацима, Православна Митрополија Црногорско-приморска; Пројектант: Студио Synthetisiss architecture design d.o.o. , бр. лиценце 03-4423/2 од 29.06.2009. године. Водећи пројектант мр Соња Радовић- Јеловац.
На самом почетку обнове урађен је ручни откоп земље око саме цркве за потребе израде тротоара и плочника испред цркве.
2. Набављен је, насут и набијен тампон шљунка 10 цм испод тротоара
3. Зидарски радови: зидање свода од пуне опеке у дебљини од 12 цм. Приликом зидања остављени бркови од арматуре за повезивање на армирано бетонске конструктивне елементе.
Малтерисање унутрашњих површина ал фреско малтером дебљине 2.5. цм, на већ уклоњен старији малтер
Урађена хидроизолација брода и пода цркве и постављене подлоге за подне плоче.
4. Бетонски радови: урађена армирана бетонска кровна плоча дебљине 12 цм.
Урађен слој перлит бетона (уједно и термоизолација) дебљине 5 цм (укључујући и апсиду.
Бетонирање тротоара око објекта дебљине 10 цм.
5. Изолатерски радови:Израђена хидроизолација кровне плоче са апсидом.
Урађена хидроизолација подне плоче (битулитом и кондором)
6. Лимарски радови: Опшивање дијела између крова и преслице, као и дијела између апсиде бочног источног зида поцинчаним лимом.
7. Столарски радови: Уградња спољних врата од храстовине.
Уградња једнокрилних прозора пуне храстовине са застакљеним, термопан стаклом.
8. Каменорезачки радови: Пресађивање и консолидација дијела звоника.
Постављене камене плоче дебљине 3 цм, као и обрада спојница цементним малтером.
Уграђени вијенци од камених сегмената.
Чишћење фуга на фасади и попуњавање истих водонепропусним средством.
Цркву Светих Кирика и Јулите освештао је митрополит црногорско-приморски др Амфилохије (Радовић), уз саслуживање епископа диоклијског господина Методија (Остојића), многобројног свештенства, јеромонаха и ђакона.
Александар Живковић: Украјинска црква као прво питање васељенског православља
Архиве и записе нам уништише разни фактори, од непријатеља, зуба времена, нас самих, али то дивно народно памћење, још увијек не уништи ништа – ни рат, ни глад, нити било какав интерес.
Тако и причу о звону цркве Светих Кирика и Јулите мјештани још увијек памте. Наиме, предање каже да је звоно на цркви било јако старо, с почетка 18. вијека. Било је постављено на дрвеном звонику и ту је стајало скоро све до краја Другог свјетског рата. Једном се догоди, да због већ сатруле дрвене конструкције, звоно падне и сломи му се једна ушка. Иако пало јако близу неког од братственика Милића, никог није повриједило.
Након тога деси се крађа звона. Кад се то прочуло настане страшан немир међу становништвом, и виновници, да не би били ухваћени, баце га у Морачу. Мјештани у свом сјећању чувају презимена три породице које су у томе учествовале и, као опомену да се светиња не скрнави, кажу да виновнике и до данас прате разне трагедије.
Прије него што су звоно бацили у Морачу, покушали су да га разбију мацама, али су од тога почели да губе слух, па га напуне пијеском и баце у ријеку која га сама избаци на обалу.
Послије тог чудесног враћања звона, мјештани звоно однесу у Митрополију на поправку гдје је било до 2000. године. Међутим, како је наша црква била у процесу обнове, па је и поменуто звоно завршило на некој од цркава, још увијек не знамо којој. Садашње звоно на цркви Светих Кирика и Јулите је ново, изливено 2017. године и на њему стоји натпис – Свети Кирик и Јулита 2018.
Извор: Кинонија
