Пише: Тања Николић Ђаковић
Питајмо Румуне, Пољаке, Немце, махом све из посткомунистичких земаља, каква драма се у њима одвијала док су, држећи у рукама, читали сопствене тајне досијее. Гледајући на папирима архива тајне службе, док сузе теку, пуни разарајућег беса, уништене сопствене животе које је контролисала служба. Или посматрајући тегле у којима чувају мирис њиховог тела.
„Е, много тога могла би открити архива тајне службе Црне Горе“, убеђен је адвокат Никола Ангеловски коментаришући захтев Брисела упућен Црној Гори за отварање тајних досијеа, као један од услова за улазак у Европску унију. Он тражи намирење правде кроз иницијативу за отварање досијеа, док црногорски медији тврде да тајна служба АНБ спаљује на Жабљаку поверљива документа још од 2021, управо страхујући да ће ЕУ поставити коначни, неодложиви задатак пред њих.
Деценијама се говори о отварању тајних досијеа тајних служби Црне Горе и Србије, али је коначно за једну од ове две земље стигао званични захтев. Отварање тајних досијеа тражено је од Црне Горе прошле године, амандманом на нацрт извештаја Европског парламента о Црној Гори. Амандман је предала Жељана Зовко, хрватска посланица у Европском парламенту, тражећи да се омогући приступ досијеима Удбе и КОС-а ради истрага о злочинима из доба комунизма.
И захтев пред власти Црне Горе је стигао. Уколико жели да уђе у Европску унију, Црна Гора ће морати да отвори тајне досијее. Адвокат Никола Ангеловски поднео је Скупштини Црне Горе 18. јуна иницијативу за потписивање петиције за доношење закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавештајних служби ове земље.
„Црна Гора се мора суочити са својом прошлошћу“, рекао је подносећи иницијативу објављену на сајту Скупштине Црне Горе. У том документу пише да је то једна од ретких бивших комунистичких држава у Европи која није у потпуности приступила процесу целовитог отварања досијеа и докумената цивилних и војних обавештајних служби. И да је крајње време да то учини. Зарад правде и намирења жртава. Али каква је сврха сада отварати досијее? Претпоставка је да су уништени, компромитовани, фалсификовани.
„Могуће, али не постоји савршен злочин, неки траг ће се наћи. Народ треба суочити са истином, па нека одговарају они који су то радили. Вероватно ће бити лажних досијеа, али нека их отворе. Нека не буде то лов на вештице, али жртве имају право на правду”, поручио је црногорском друштву Ангеловски.
У супротном, он тврди, све док не буду отворена, досијеа ће злоупотребљавати свака власт, као што то чине још од 1945, што доприноси дубокој подели у земљи.
Правда за жртве
Демократе (странка Демократска Црна Гора) јавно подржавају доношење закона о отварању досијеа. Али друге странке праве се мртве на ову тему. За демократе, отварање досијеа имало би значајну улогу у осветљавању улоге обавештајних служби у политичком животу Црне Горе. И спремни су да прихвате закон кад предлог стигне у Скупштину.
Неки сматрају да је Црна Гора ипак спремна и да на то указује чињеница да је након промене 30 година владавине ДПС-а, међу првима ухапшен бивши челник АНБ-а Дејан Перуничић. Оптужен за прислушкивања и праћења свих за које су сматрали да представљају претњу по тадашњи режим – тужиоца, политичара, новинара, црквених великодостојника…
Ипак, неки страхују да ће отварање досијеа донети још дубље поделе у друштву и да ће га заправо разорити.
„Не, не! Донеће само лустрацију и коначну правду за жртве“, поручује упорно Ангеловски.
Генерал Момир Стојановић, бивши директор овдашње Војне безбедносне агенције, каже за НИН да се питање отварања досијеа у Србији и Црној Гори поставља од 2000.
„Ма колико парадоксално звучало, опструкцију тог питања не врше институције у сектору безбедности, већ власти од 2000. до данас. Отварањем досијеа била би компромитована многа лица из политичке, економске и друге сфере јавног живота. Ово питање је јако осетљиво и њему би требало да претходи доношење закона о отварању досијеа. Када сам рекао да је осетљиво питање, мислим да се отварањем досијеа мора обезбедити заштита виталних државних и националних интереса, да се не угрози рад институција у сектору безбедности и актуелних оперативних позиција и агентурне мреже“, каже Стојановић.
Уколико Црна Гора отвори досијеа и када буде јасно ко ради за службу у Црној Гори, сматра да то може бити проблематично за Србију, с обзиром на заједнички живот те две републике у оквиру СФРЈ, а касније и државне заједнице СЦГ.
„Отварањем досијеа у Црној Гори индиректно се могу угрозити и неки државни национални интереси државе Србије. На пример, тежиште политичке активности, економски, културни и други циљеви, заједнички наступ према трећим земљама… Истовремено, отварањем досијеа у Црној Гори била би компромитована и нека лица на кључним позицијама у политичкој, економској и другој сфери у Србији“, каже он.
Наглашава да су службе потребне држави ако су намењене заштити виталних националних интереса.
„Али нису потребне друштву ако се баве приватним животима грађана и ако задиру у приватност грађана и уништавају њихову судбину и каријеру“, каже Стојановић.
Он се залаже за отварање досијеа и у Црној Гори и у Србији.
„Треба да знамо истину јер без истине не можемо даље. Истину о злоупотребама у служби, појавама, догађајима, процесима, истину о људима који су креирали то друштво, саботирајући једне и подржавајући друге, јер без те истине не можемо даље. Верујем да ће у Црној Гори, с обзиром на младу гарнитуру на власти, неоптерећену прошлошћу, сигурно у догледно време бити донет закон и да ће бити отворени досијеи. Не верујем да је то извесно и у Србији“, каже.
Споро и тешко
Први изабрани повереник за информације од јавног значаја у Србији, који се залагао за отварање досијеа након промена 2000, Родољуб Шабић каже за НИН да не мисли да ће отварање досијеа у Црној Гори ићи ни брзо, ни лако. Али верује да ће, када захтев ЕУ из процеса придруживања буде резолутан, Црна Гора у догледно време ипак отворити досије.
„Уосталом, требало је да то уради одавно. Парламентарна скупштина Савета Европе је још 1996, пре скоро 30 година, усвојила Резолуцију о мерама за разградњу наслеђа бивших комунистичких тоталитарних режима и позвала све бивше социјалистичке земље да отворе досијеа. Велика већина тих земаља се одазвала на позив. Црна Гора и Србија нису. Колико брзо ће се у Црној Гори на том плану ствари мењати, требало би да постане јасније ускоро, након добијања Извештаја о испуњености привремених мерила за поглавља 23 и 24“, каже Шабић.
Што се евентуалних захтева ЕУ у том правцу тиче, каже да треба имати у виду да се позиције Србије и Црне Горе на ЕУ путу све више разликују.
„Упркос прокламацијама, судећи по реалним потезима које вуче актуелно политичко руководство Србије, не изгледа да је оно озбиљно заинтересовано за процес европских интеграција. Зато је мало вероватно да би се са неким озбиљним респектом односило према истом захтеву ЕУ. Не постоје никакве шансе да би у Србији могло доћи до отварања тајних досијеа. Безбедносне структуре све више подсећају на ДБ из деведесетих, много више су у служби заштите власти него националне безбедности. Политички неистомишљеници и опоненти, критички новинари и активисти цивилног друштва не само да се поново етикетирају као издајници, шпијуни и страни плаћеници, него се све чешће третирају, стављају под мере или се злоупотребљавају подаци о њима из старих досијеа“, закључује Шабић.
Међутим, Црна Гора може донети преокрет. Ако иницијатива Ангеловског прикупи довољно потписа грађана, 6.000, постаће петиција, а да би постала предлог закона, мора је подржати барем један посланик. Иницијативу је до сада потписало 505 грађана, а крајњи рок је 17. август.
Бивши шеф Агенције за националну безбедност АНБ Душко Марковић, сада лидер новоформиране Странке европског прогреса, тврди за црногорске медије да отварање досијеа није услов за улазак Црне Горе у ЕУ и да архиви обавештајних служби не морају никада бити отворени. Каже да служба ради по принципу да оно што је у његовој глави “остаје тајна заувек”.
„Био сам директор Агенције који је морао да штити то основно законско начело тајности прикупљених података. И то ће остати тајна.“
Професор Бранко Радуловић, функционер Покрета за промене, заговорник је чешког модела, где су на трговима обелодањивана лица која су радила за тајну полицију.
„Али шта је остало у досијеима и колико је све веродостојно, питање је. Зато цео тај процес треба добро системски дефинисати како би они који су заиста радили ове нечасне послове, уништавали туђе животе, били и жигосани. Сигуран сам да би се на том списку жбирова нашли и многи ‘угледни’ интелектуалци, академици, књижевници, политичари, новинари…”, рекао је Радуловић.
Институтом лустрације била би, закључује, спроведена ефикасна политичка правда за многе прекинуте каријере, уништене приватне животе, а и злочине.
У Србији био дозвољен увид у досијее
Влада Србије донела је након петооктобарских промена током 2001. године Уредбу о отварању тајних досијеа. Грађани су имали могућност увида у свој досијее у затвореним просторијама Државне безбедности. Након што је велики број оних који су отишли да погледају досијее из просторија изашао у најмању руку разочаран чињеницом да је све иоле важно, попут имена људи који су их пратили и потказивали, било зацрњено као тајни податак који нису могли да виде, и да су у досијеима налазили крајње бесмислене и нерелевантне податке,интересовање за досијее је готово нестало. У то време се увелико причало како је Служба одмах по паду Милошевића месецима спаљивала досијее.
Уредба је суспендована 2003. одлуком Уставног суда.
Извор: НИН
