Шпанске амбиције на енергетском тржишту су велике, али потребно је и учешће Француске. Тренутно се један гасовод завршава у Пиринејима. Визија трговца зеленим водоником између Северне Африке и Европе делује реалније.
Мароко и Шпанија нису нарочито велики пријатељи, али су узајамно економски зависни. Такође и Алжир не спада у групу земаља које су европски партнери. Са руском инвазијом на Украјину и крајем Северног тока 2, ствари су се промениле.
Нова геостратешка ситуација и Шпанији доноси промене. Традиционални економски партнери Шпаније у арапском и северноафричком свету, као и бројни соларни и ветропаркови и шест гасовода (док је седми у изградњи), почињу да привлаче пажњу. Истовремено је потребно ојачати везе са Нигеријом и осталим снабдевачима сировина.
Шпанија више од 21 одсто укупне енергије добија из обновљивих извора, те се због тога тренутно не сусреће са несташицом енергије. Према наводима шпанских медија, та земља би у будућности могла да постане већи играч на енергетском тржишту.
Оживљавање обновљивих извора
Шпанци су, нарочито током пандемије, открили колико зависе од туризма. Зато желе да искористе 140 милијарди евра из бриселског „Фонда за следеће генерације“ за реструктурирање енергетске инфраструктуре, односно њен прелазак на обновљиве изворе, у шта спада и хидроген.
Ову иницијативу подржава и шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Она се интересује за оживљавање такозваног Мид-Кат (Миди Каталонија) пројекта, односно успостављања гасовода између Шпаније и Француске.
Тренутно у том делу Шпаније постоји један гасовод, чији су радови обустављени 2019, а који је дуг око 80 километара и има капацитет од око 7,5 милијарди кубних метара (Северни ток 1 је имао капацитет од 55 милијарди кубних метара).
Постоје само два мала гасовода који иду од Навара из Баскије до Француске. Шпанска министарка животне средине Тереса Рибера критиковала је претходних дана Француску која, из финансијских разлога, не жели да учествује у даљој изградњи.
Обуставом Северног тока 2 је, међутим, ова тема поново покренута, каже шпански експерт за северноафричка питања Ињасио Кембреро.
Шпанија жели да одвоји гас од цене струје
Међутим, премијер Педро Санчез мора прво краткорочно да смањи цене енергије, како би смирио грађане погођене пандемијом, тешким снежним падавинама током зиме, инфлацијом и сада екстремном сушом.
Порез на додату вредност је за струју већ смањен, али то опозицији није довољно. Како би одвојио цену гаса која нагло расте од остатка тржишта и како би обновљиви извори енергије попут воде, сунца и ветра поново били атрактивни, Санчез се упутио на туру по Европи у жељи да постигне консензус у ЕУ.
Неки економски стручњаци у овој ситуацији виде економску и политичку шансу за Шпанију по овом питању, док други сматрају да су шпанске амбиције да постане енергетски снабдевач илузорне.
„Јасно је да бисмо до 2025. године, захваљујући бројним соларним и ветропарковима, могли да постигнемо цену од 50 евра по мегавату, док би та цена у Немачкој и Француској износила између 60 и 70“, каже Луис Мерино, главни уредник шпанског магазина Обновљива енергија, позивајући се на електродистрибутера „Омел“. Тиме би Шпанија постала атрактивнији играч у снабдевању енергијом.
Промена стратегије захтева време
Шпанија је на пример јануара 2022. извезла више струје Француској него што је увезла.
„Због мале густине насељености, имамо могућност за изградњу даље инфраструктуре и да улажемо у геотермалне изворе“, каже Роберто Гомез-Калвет, енергетски експерт Универзитета Европа у Валенсији. Ипак, целокупна стратегија тренутне владе, која је суштински исправна, потрајаће годинама.
Гомез-Калвет сматра да је одступање од угља пре неколико година била грешка из ове перспективе. Шпанија тренутно има још пет нуклеарних електрана, а о њиховом гашењу сада више нема говора, нарочито не сада када Санчез жели да извози енергију.
Мајорка као „лабораторија“
Овај експерт сматра да је производња „зеленог“ водоника скупа и неефикасна.
„Не видим да тренутно постоји нека друга опција која би могла да замени нафту и гас.“ На Мајорки се зато тренутно ради на изградњи прве фабрике зеленог водоника, која би служила као репер за јужну Европу. Тренутно се ради о некој врсти лабораторије“, каже Гомез-Калвет.
Како би се Санчезов сан да Шпанија постане извозник енергије остварио, потребно је увозити велике количине гаса из САД, каже Роберто Кентено, бивши руководилац шпанске електродистрибуције Енагас.
„Некада смо желели да успоставимо везу са Француском, али како бисмо у Шпанију доводили гас из Русије, а не обрнуто“, истиче Кентено. Алжир никако не може да замени Русију као снабдевача Европе.
Шпанија тренутно располаже са око 35 посто резерви течног гаса у Европској унији. Португалија, која такође има постројење за прераду течног гаса, подржава Санчеза у његовој амбицији и види шансу за своју државу да више инвестира у обновљиве изворе енергије.
Шпански експерт за северноафричка питања Игнасио Кембреро у тренутној ситуацији види нове геополитичке проблеме који би могли да задесе Шпанију.
„Гасовод између Алжира и Марока, којим Шпанија покрива један део својих енергетских потреба, тренутно је блокиран због политичких обрачуна. Поновним успостављањем енергетских веза између Алжира, Марока и Шпаније ствара се могућност за нове проблеме, попут давања подршке исламским терористима у Африци, а ту је и решавање питања Западне Сахаре“, сматра Кембреро.
У овом тренутку је извесно да ће бити све теже да се избегну проблематични компромиси, јер је ситуација превише нестабилна.
Извор: Дојче Веле
