На први поглед неупадљиви и често занемарени, морски краставци представљају важну групу организама морског дна. Живе на пјесковитим, муљевитим и каменитим стаништима, гдје непрестано прерађују седимент, хранећи се органском материјом и тако доприносе природном чишћењу морског екосистема. Због ове улоге често их називају „природним чистачима мора“.
У многим азијским земљама морски краставци се вјековима користе у исхрани и традиционалној медицини. Интересовање за њихово искоришћавање у Црној Гори значајније је порасло крајем деведесетих година прошлог вијека. Након што је исказано интересовање за њихово сакупљање на црногорском приморју, приступило се изради елабората који је требало да пружи увид у присутне врсте, њихову распрострањеност, екологију, популациону структуру, могућности излова и узгоја.
Истраживањима су обухваћене врсте из рода Holothuria, прије свега H. forskali, H. tubulosa и H. polii, које имају најширу примјену у исхрани и медицини. У том периоду започело је и њихово сакупљање у црногорском подморју, укључујући Бококоторски залив. Показало се да црногорско приморје, са разноврсним стаништима од Бококоторског залива до отвореног мора, представља погодно подручје за више врста морских краставаца. Њихова бројност и стање популација данас су предмет научних истраживања и праћења.
Искуства бројних медитеранских земаља, укључујући и Црну Гору, показала су да неконтролисано сакупљање може озбиљно угрозити њихове популације. Будући да се релативно споро обнављају и имају важну еколошку улогу, смањење њихове бројности може довести до нарушавања равнотеже на морском дну. Седимент може постати богатији органским остацима, квалитет станишта се смањује, а посљедице осјећају и друге врсте које зависе од здравих бентоских заједница.
Због искустава са прекомјерним сакупљањем, морски краставци стављени су под заштиту Рјешењем о стављању под заштиту појединих биљних и животињских врста („Службени лист РЦГ“, бр. 76/2006 од 12. децембра 2006. године). Ова заштита и данас је на снази и допринијела је очувању њихових популација, иако су у међувремену биљежени случајеви незаконитог сакупљања.
Савремени приступ управљању морским ресурсима заснива се на успостављању равнотеже између економских интереса и заштите природе. Умјесто интензивног искоришћавања, нагласак се ставља на научно утемељено управљање, континуирани мониторинг и очување природних станишта. Такав приступ омогућава морским краставцима да наставе своју важну улогу у одржавању здравља Јадранског мора.
Иако ријетко привлаче пажњу туриста и ронилаца, морски краставци представљају тихе савезнике морског екосистема. Њихов значај далеко превазилази њихов скроман изглед, јер свакодневно доприносе очувању квалитета морског дна и биодиверзитета црногорског приморја. Зато њихова заштита није само питање очувања појединих врста, већ и улагање у дугорочну одрживост и богатство Јадранског мора.
Извор: УЦГ
