Море човјеку пружа бројне користи: храну, кисеоник, могућности за поморски саобраћај, туризам, рекреацију и развој обалних заједница. Истовремено, морска животна средина изложена је све разноврснијим и интензивнијим антропогеним притисцима, укључујући загађење, прекомјерно коришћење ресурса, изградњу обале, поморски саобраћај, климатске промјене и друге облике људског утицаја.
На основу научних резултата и искустава из бројних земаља, морска заштићена подручја сматрају се једним од важних начина заштите и обнове морских екосистема. То су подручја мора и обале у којима су људске активности потпуно или дјелимично ограничене, како би се омогућили опоравак станишта, очување биодиверзитета и одрживо коришћење морских ресурса. У Средоземном мору је и даље заштићено мање од 10% морске површине, док је глобални циљ да се до 2030. године заштити најмање 30% копнених, обалних и морских подручја.
У Црној Гори је унутрашњи дио Бококоторског залива, односно подручје Которско-рисанског залива, заштићено од 1979. године као UNESCO подручје од изузетне природне и културне вриједности. Међутим, управљање овом зоном није у потпуности дефинисано, а заштита се до сада углавном односила на културну баштину.
Прво морско заштићено подручје у категорији парка природе у Црној Гори проглашено је 2021. године. Ријеч је о Парку природе „Платамуни“, који обухвата подручје од рта Платамуни на југу до увале Жуковица на сјеверу, у општини Котор. Током 2022. године проглашена су још два морска парка природе: „Катич“, испред Петровца, од увале Маљевик на југу до рта Скочиђевојка на сјеверу, на подручју општина Будва и Бар, и „Стари Улцињ“, од увале Валданос на југу до Хладне увале на сјеверу, у општини Улцињ. Од 2024. године, у Бококоторском заливу постоје и два споменика природе: „Сопот“ и „Дражин врт“. Сва ова подручја заједно обухватају мање од 3% мора Црне Горе.
Проглашење морских заштићених подручја у Црној Гори резултат је бројних научних истраживања и пројеката спровођених током посљедњих петнаестак година, посебно у сарадњи са UNEP/MAP SPA/RAC центром, као и уз подршку различитих донатора, међу којима су Министарство животне средине Италије и Глобални фонд за животну средину (GEF).
Ипак, најважнији дио посла тек слиједи — ефикасно управљање заштићеним подручјима. Научни подаци показују да досљедно спровођење мјера заштите у морским заштићеним подручјима може допринијети повећању укупне биомасе, бројности врста и биодиверзитета. Позитивни ефекти често се уочавају већ након неколико година унутар самих заштићених подручја, а касније и у сусједним зонама, кроз такозвани ефекат преливања, када повећана биомаса и успјешније мријешћење доприносе обнови популација и изван граница заштићеног подручја.
Морска заштићена подручја зато нису само линије на карти. Она имају смисла тек онда када су праћена јасним правилима, научним мониторингом, сарадњом са локалним заједницама и стварним спровођењем мјера заштите.
Извор: УЦГ
