Posle ulaska ruske vojske u Ukrajinu, u mnogim zemljama je počelo uklanjanje sovjetskih spomenika. U Nemačkoj to ne ide tako lako, spomenici ne mogu da se uklanjaju u skladu sa dnevnom politikom.
Tenkovi, statue, reljefi – u mnogim bivšim sovjetskim zemljama, sećanja na komunističku eru su još prisutna. Ulazak ruske vojske u Ukrajinu ponovo je rasplamsao diskusije o spomenicima koji podsećaju na pale ruske vojnike u Drugom svetskom ratu.
Baltičke zemlje koriste priliku i pokušaće da u narednim nedeljama i mesecima uklone relikte starih vremena – iako to mnogi ne odobravaju.
Estonija: „Ubilačko oružje, a ne istorijski spomenik“
Trenutno je na redu jedan muzej. U utorak su vlasti uklonile sporni spomenik u vidu sovjetskog tenka koji se nalazio u blizini estonsko-ruske granice kod grada Narve. Grad je naseljen uglavnom Rusima, a spomenik važi kao sporan – gradski oci su se svojevremeno usprotivili inicijativi da se on premesti. Tada je rečeno da je taj tenk deo identiteta grada.
Sada je spomenik prebačen u Estonski ratni muzej u blizini glavnog grada Talina. Uklonjeno je i šest drugih spomenika.
Vlada u Talinu je „dala zeleno svetlo“ za uklanjanje sovjetskih spomenika sa javnih mesta. „Tenk je ubilačko oružje a ne predmet sećanja. Istim tenkovima na ulicama Ukrajine sada ubijaju ljude“, rekla je premijerka Kaja Kalas. Planira se demontaža oko 400 spomenika.
Letonija: Podeljena mišljenja
Za mnoge Letonce, spomenik u slavu sovjetske pobede u Rigi više ne bi trebalo da stoji na svom mestu. Za stanovnike koji govore ruski, on ima veliki značaj.
Još u julu je letonska vlada odobrila uklanjanje 69 spomenika i spomen-ploča kojima se veliča sovjetski režim.
Uklanjanje spomenika u slavu pobede trebalo bi da bude završeno do 15. novembra. On je postavljen 1985. na 40. godišnjicu sovjetske pobede nad Hitlerovom Nemačkom u Drugom svetskom ratu kao „podsećanje na oslobodioce Sovjetske Letonije i Rige od nemačko-fašističkih zavojevača“.
Litvanija: Imena ostaju
I u Litvaniji se vode slične diskusije. Još u julu je počelo demontiranje spomenika pobedi „koji služi veličanju sovjetske armije“ u Klaipedi. Ostala su ugravirana imena palih sovjetskih vojnika, i još ponešto, a biće sklonjeni samo delovi poput mača ili crvene petokrake.
Finska: spomenik uvaljan u katran i perje
U Helsinkiju je diskusija o poklonima iz Moskve – u punom jeku. Početkom avgusta je uklonjen „Spomenik svetskom miru“ koji je grad 1990. dobio na poklon od Sovjetskog Saveza.
Ta skulptura je jedna od mnogih replika originalne skulpture, a Helsinki je jedino mesto van bivšeg Sovjetskog Saveza gde je stajala takva replika. Već 1991. godine su studenti premazali spomenik katranom i posuli ga perjem, a devet godina kasnije je neko pokušao i da ga digne u vazduh (bez uspeha).
U Nemačkoj stvari stoje malo drukčije
I u Nemačkoj se spomenici premazuju bojama ili uvijaju u zastave, i vode se slične diskusije. U martu 2022, berlinska poslanica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Štefani Bung zatražila je da se topovi i tenkovi uklone sa jednog spomenika. Berlinski Senat je odbacio taj zahtev.
I drezdenski političar Stranke slobodnih demokrata Štefan Šarf u martu 2022. je na Tviteru napisao: „Ne, sovjetski spomenik ne može da ostane u Drezdenu. Ne zbog 1945, već zbog 1953, 1968. i 2022.“
Prva oklopna jedinica Sovjetskog Saveza, koja je do 1993. bila stacionirana u Drezdenu, 1953. je učestvovala u gušenju narodnog ustanka u DDR, a 1968. u gušenju Praškog proleća.
Ali, ništa od toga. Nemačka ima obavezu da štiti i neguje sovjetske spomenike – tako to stoji u državnom ugovoru koji su 1990. sklopile Savezna Republika Nemačka, DDR i četiri pobedničke sile iz Drugog svetskog rata.
U Štralzundu je, na primer, bronzani reljef na jednom sovjetskom spomeniku lepo saniran. Nadležni su saopštili da se napad Rusije na Ukrajinu ne odražava na tu sanaciju.
Izvor: Dojče Vele
