Defektnost političkog sistema je postala očita i smjehotresna.
Stvorena je nova društvena karikatura na razvalinama bivšeg, raspalog, satanističkog sistema vlasti.
Elem, kada partije poslije izbora kažu da su „pobijedile zahvaljujući glasovima naroda“, dobivši HH glasova, a potom svoje glasače odmah podijele po sistemu partijcima- kolač a ostalima- celofan, postavlja se pitanje- da li ti opskurni likovi stvarno misle da su im glasači nepartijci dodijelili glasove da bi odmah bili diskrimisani, ili se samo šale izbacujući demagoški parole koje nemaju težinu peruške!?.
Ukratko, srušen je jedan sistem svirepe diskriminacije, a odmah stvoren drugi sistem diskriminacije na novim, ružnim principima!?
Po valjanijem pravilu, kolači bi se morati dodijeljivati najsposobnijima a ne najlojalnijima, onima koji su izučili samo jednu tehniku- laktanja.
Čak je Otomanska imperija imala bolju i efikasniju kadrovsku politiku, gdje su najsposobniji pojedinci ogromnom brzinom napredovali u službi.
Otomanski princip napredovanja je u suprotnosti s arhaičnim impulsima današnje partijske „logike“ koja narod tretira masovnim učesnicima spektakla pod nazivom- moba.
Kada sam, svojevremeno, devedesetih, jednom profesoru FF u Sarajevu predočio ushićenje novom postkomunističkom erom demokratije, gdje će se lako mijenjati vlast, partije i partijski lideri ali ne budu valjali, on me je pitao: „A ko će ih mijenjati, mladi moj gospodine!?“
„Kako ko? Narod, profesore“, rekoh!
On je zastao, i rekao mi: „Mladi moj gospodine, narod ne postoji!“
Instinkt mi je govorio da sam čuo nešto što može biti duboka, tada nedokučiva istina. Nisam progovorio ništa!
Poslije mnogo vremena, reklo bi se da je profesor apsolutno bio u pravu. Medijska manipulacija i politička bezočnost su doveli do stanja da postojeći narod u političkom smislu zaista ne postoji.
Vojin Grubač
Izvor: Fejsbuk
