Пише: Бренда Хас
Мрзовољни диктатор с наочарима за сунце и гомилом медаља на грудима, парламент у хаосу, а народ ућуткан пендрецима и препуним затворима. На тако нешто обично помислимо кад чујемо израз „банана република“.
Сам термин сковао је амерички писац О. Хенри (право име: Вилијам Сидни Портер), који је побегао у Хондурас 1896. године како би избегао оптужбе једне тексашке банке за проневеру.
У приморском граду Трухиљу, посматрао је како америчка компанија United Fruit доминира на железници и доковима, а има и значајан политички утицај. То га је инспирисало да напише роман „Купус и краљеви“ (1904) о измишљеној републици Анчурији – „малој, поморској банана републици“ чија се влада руководила интересима моћне стране корпорације.
„Од тада тај израз, амерички научници, новинари, политичари и писци користе као синоним за корумпирану, пропалу државу“, указује Карлос Дада, суоснивач и директор информативног портала из Салвадора Ел Фаро. Он је и сам извештавао из Централне Америке о моћи, корупцији, криминалу.
Више од компаније за воће
Дада подсећа да су првобитне „банана републике“ биле четири централноамеричке земље – Хондурас, Гватемала, Никарагва и Костарика. Тамо су америчке компаније за банане, United Fruit и Стандард Фруит (сада познате као Цхиqуита и Доле), контролисале велике површине у тим земљама, али и тамошњи политички живот.
Уз подршку Вашингтона, фирме су помагале у инсталирању лојалних влада и вршиле притисак или уклањале лидере који би им се опирали.
„Банана републике су вероватно најближе што су Сједињене Државе икада биле колонизаторској сили – али без захтева и одговорности које су колонизатори имали над колонизованима на неким другим местима“, навео је Дада у есеју на ту тему који је доставио за DW.
Злогласни пример догодио се у Гватемали након што је њен демократски изабрани председник, Хакобо Арбенз, покушао да прерасподели неискоришћено земљиште на плантажама. Та потез угрозио је поседе компаније United Fruit, која је у једном тренутку контролисала огромне површине обрадивог земљишта у Гватемали.
У јуну 1954. Арбенз је свргнут у пучу који је спонзорисала CIA како би се заштитио профит компаније за производњу воћа, а Арбенза је заменио брутални режим војне хунте коју су подржавале САД.
Мексички муралиста Дијего Ривера (супруг Фриде Кало) забележио је тај догађај у делу „Славна победа“, приказујући компанију United Fruit, CIA и америчке званичнике као главне актере у паду Арбенза.
Колонијално насиље, тада и сада
Систем банана република однео је и бројне људске животе. Протести радника на плантажама банана често су се завршавали насиљем. Најпознатији је покољ из Колумбије 1928. године, када је војска пуцала на раднике у штрајку компаније United Fruit због захтева за бољим платама и условима рада. Међу жртвама су били жене и деца. Добитник Нобелове награде за књижевност Габријел Гарсија Маркес касније је уткао верзију тог насилног догађаја у свој роман из 1967. „Сто година самоће“.
Америчка историчарка Авива Чомски тврди да је колонијално насиље исто толико део садашњости, колико и прошлости. Она притом указује на недавне догађаје у Гази, Венецуели, па и у Минеаполису у САД.
„Оптужбе на рачун жртава да су оне у ствари насилне и опасне, да су оне претња по националну безбедност, да су то терористи којима је потребна снажна рука војне репресије да би се држали под контролом – све то и даље сваки дан читамо у вестима“, каже она за DW.
И САД су банана република?
Термин „банана република“ користио се у политичким коментарима у САД и након упада у зграду Капитола 6. јануара 2021. Чомски, међутим, сматра да таква тумачења „посматрају само резултате, а не и узроке“.
Она и САД описује као банана републику, јер је, каже, модел експлоатације радника/робова на плантажама „подједнако извор историје САД, колико и историје Хондураса“.
Огромна прекомерна потрошња у Сједињеним Државама „резултат је наше колонизације свега – од земље, до атмосфере“. Другим речима: банане, односно колонијална експлоатација, учинили су да САД постану оно што су данас“.
Авива Чомски указује такође да се у САД нерадо говори о тој дугој историји подржавања пучева широм Латинске Америке и у другим деловима света. Она то илуструје и вицом који је кружио Латинском Америком након догађаја на Капитолу: „Зашто никада нема пуча у САД? Зато што тамо нема америчке амбасаде.“
Пежоративно или описно?
Америчка научница и лингвисткиња Ен Карзан примећује да је израз „банана република“ донекле променио значење, што је и типично за живе језике. Иако се првобитно односио на историјске догађаје и околности, „временом је термин почео да се повезује и са другим карактеристикама неких од тих земаља, као што су нестабилност, власт у рукама војске или диктатора, а понекад и корупција. Притом су те земље, важно је то запамтити, често експлоатисале стране корпорације“, подсећа Карзан за DW.
Данас се термин користи и за земље које немају такву корпоративну или историју извоза робе. Карзан додаје да је таква проширена употреба створила двосмисленост око термина. „То је обично погрдни термин – и то је мање спорно. Али вреди се запитати шта тачно ми – или неко други – желимо да критикујемо термином ’банана република’“, додаје она.
Чомски се надовезује: „Ако се то односи на неку наводну ’урођену’ карактеристику народа, онда је тај израз расистички и погрдан“, каже она. „А ако се односи на историјске односе који су поткопавали суверенитет, онда је то користан термин.“
Та разлика је важна, јер, како каже, постоји тенденција да се сиромаштво, насиље и корупција третирају као нешто што је Централној Америци „урођено“. Она притом указује на то како је председник Џо Бајден једном покушао да се позабави „основним узроцима“ миграције, сиромаштва, насиља и корупције. А да се заиста запитао који су ти основни узроци, каже Чомски, „морао би да призна да су управо његова ’решења’ – америчка војна контрола, помоћ и инвестиције – узроковали те проблеме.“
Израз „банана република“ отада се проширио и на друге језике, па и на немачки, француски или шпански. Чомски указује да се он користи и у Латинској Америци, у политичком или академском контексту. Тамо, међутим, готово нико и не размишља о томе да ли је тај термин политички коректан или није, јер то одвлачи пажњу од ружне стварности.
„Морамо бити у стању да разговарамо о историјским односима који су поткопали нечији суверенитет, а не да се претварамо да је свака земља као нека кугла која се слободно котрља по билијарском столу под једнаким условима.“
Извор: DW
