Cреда, 29 апр 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултураМозаик

Митрополит Јоаникије: Права вјера не дијели људе, то чине политика и интереси

Журнал
Published: 10. новембар, 2022.
Share
МИТРОПОЛИТ ЈОАНИКИЈЕ/ - ФОТО; МИТРОПОЛИЈА
SHARE

Права вјера никада не дијели. Политика дијели, интереси дијеле, страсти, мржња и пакости… То дијели људе. А права, истинска вјера никада не дијели него зближава људе, поручио је митрополит црнгорско-приморски Јоаникије.

МИТРОПОЛИТ ЈОАНИКИЈЕ/ – ФОТО; МИТРОПОЛИЈА

Он је прекјуче служио литургију у манастиру Светог Димитрија Солунског Чудотворца на Боану Кадића код Даниловграда.

У архипастирској бесједи митрополит Јоаникије је између осталог рекао да Свети Димитрије не штити само град Солун него и све оне који му се молитвом обраћају.

– Говори се да је он заштитник и цијелога Сибира, јер је Сибир православноме царству припао управо на Митровдан, рекао је он.

Подсјетио је да је у рату у Босни и Херцеговини на Митровдан било велико велико страдање херцеговачког града Невесиња.

– А неки Светогорац молио се Богу и видио Светог Димитрија окрвављене војничке униформе. Питао га је, по тој причи: Свети, шта то би? А он је рекао: Сад сам се вратио из Херцеговине. Та прича иде кроз народ да је Свети Димитрије, као што јесте, тога дана ратовао с младићима из Невесиња и заједно с њима га одбранио, казао је владика Јоаникије.

Казао је да није случајно што наш народ вријеме мјери “од Ђурђева до Митрова дана”.

– Јер они се моле за нас, они имају ту слободу да нас заступају, да нам помажу, да силазе у овај свијет и да кријепе, штите, храбре да не посустанемо под теретом брига и тешкоћа и свих искушења која ломе људе у овом времену. Да се угледамо на њих, на њихову љубав, јер љубав побјеђује све”, поручио је он.

Објаснио је да је љубав која је спремна на жртву силна и неустрашива.

“Она је непобједива и свијетла. У њој нема таме никакве нити било каквога искушења. Она повезује са Богом, са Христом који нас усиновљава Богу и Оцу. И зато смо ми у Цркви браћа и сестре, синови и кћери Оца нашега Небескога, једна душа, једно тијело, једно биће, један духовни организам, тијело Христово. Кад би Цркву неко могао да види својим духовним очима, шта је она заправо – она је организам коме је Господ Исус Христос глава, а ми смо чланови, ми смо удови, ћелије, живи удови тог живог организма”, објаснио је митрополит црногорско-приморски.

Казао је да је данас велики празник у ној светињи подигнутој на мјесту страдања братства Кадића.

– Није случајно што је овдје никла црква Светог Димитрија, црква помирница. Као да се манастир Острог спустио овдје. И јесте, јер је метох манастира Острога. И свака наша црква је црква помирница, посебно ова. То свједочи и цијела њена историја. Ова црква, иако је нова, она већ има велику историју јер садржи у себи велико памћење. И много је важно ради свеопштег помирења што је ова црква подигнута, рекао је владика Јоаникије.

Подсјетио је да није био само један сукоб у црној Гори, у Бјелопавлићима између власти и народа у то вријеме.

– Нажалост, тих сукоба је било много у нашем народу, све до скоро, па и до дан данас. Остале су подјеле, остали су раздори. А томе се радују само наши непријатељи. А сваки онај од нас који би се радовао таквим сукобима, таквим подјелама и раздорима није на правоме Божјему путу. Није на путу Светог Петра Цетињског, није на путу Његошевом и Светог Василија Острошког. Такав би требао да се покаје. Увијек треба да се молимо за наше свенародно измирење. Што смо ближе Богу то је више Божјега мира у срцима нашим, то ће бити више мираи у нашем народу што се наш народ више Богу приближава. Своју вјеру ће љубити, а туђе вјере поштовати и имаће ширине и за своје ближње и за људе исте вјере, истога поријекла, али имаће исто тако и разумијевања и ширине и према људима који другачије мисле и другачије вјерују, нагласио је он.

Извор: dan.co.me

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Интервју: Христос Пасалис, грчки глумац и редитељ. Замка Сократових синова и кћери:
Next Article НАШ ОСНОВНИ САН: Седамсто седамдесет година манастира Мораче (1252–2022)

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Антонио Табуки: Ђенова

Пише: Антонио Табуки Овде постоји нешто што је сасвим другачије него у другим местима, шта…

By Журнал

Kад Николаидис закључује онда то иде овако…

Kад Николаидис закључује онда то иде овако: јануар 2022: „Српски свет је пројекат Запада“. децембар…

By Журнал

Милорад Дурутовић: Шта сањају милионери?

Пише: Милорад Дурутовић Нема ничег баналнијег од листе богатих људи − осим питања шта они…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Кина организовала војне вежбе у близини Тајвана

By Журнал
МозаикПолитика

Индија грешком испалила ракету на Пакистан

By Журнал
ДруштвоНасловна 1

Каиновски вијек

By Журнал
ДруштвоПолитика

Барикаде на сјеверу КиМ; Сирене у Косовској Митровици

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?