Права вјера никада не дијели. Политика дијели, интереси дијеле, страсти, мржња и пакости… То дијели људе. А права, истинска вјера никада не дијели него зближава људе, поручио је митрополит црнгорско-приморски Јоаникије.
Он је прекјуче служио литургију у манастиру Светог Димитрија Солунског Чудотворца на Боану Кадића код Даниловграда.
У архипастирској бесједи митрополит Јоаникије је између осталог рекао да Свети Димитрије не штити само град Солун него и све оне који му се молитвом обраћају.
– Говори се да је он заштитник и цијелога Сибира, јер је Сибир православноме царству припао управо на Митровдан, рекао је он.
Подсјетио је да је у рату у Босни и Херцеговини на Митровдан било велико велико страдање херцеговачког града Невесиња.
– А неки Светогорац молио се Богу и видио Светог Димитрија окрвављене војничке униформе. Питао га је, по тој причи: Свети, шта то би? А он је рекао: Сад сам се вратио из Херцеговине. Та прича иде кроз народ да је Свети Димитрије, као што јесте, тога дана ратовао с младићима из Невесиња и заједно с њима га одбранио, казао је владика Јоаникије.
Казао је да није случајно што наш народ вријеме мјери “од Ђурђева до Митрова дана”.
– Јер они се моле за нас, они имају ту слободу да нас заступају, да нам помажу, да силазе у овај свијет и да кријепе, штите, храбре да не посустанемо под теретом брига и тешкоћа и свих искушења која ломе људе у овом времену. Да се угледамо на њих, на њихову љубав, јер љубав побјеђује све”, поручио је он.
Објаснио је да је љубав која је спремна на жртву силна и неустрашива.
“Она је непобједива и свијетла. У њој нема таме никакве нити било каквога искушења. Она повезује са Богом, са Христом који нас усиновљава Богу и Оцу. И зато смо ми у Цркви браћа и сестре, синови и кћери Оца нашега Небескога, једна душа, једно тијело, једно биће, један духовни организам, тијело Христово. Кад би Цркву неко могао да види својим духовним очима, шта је она заправо – она је организам коме је Господ Исус Христос глава, а ми смо чланови, ми смо удови, ћелије, живи удови тог живог организма”, објаснио је митрополит црногорско-приморски.
Казао је да је данас велики празник у ној светињи подигнутој на мјесту страдања братства Кадића.
– Није случајно што је овдје никла црква Светог Димитрија, црква помирница. Као да се манастир Острог спустио овдје. И јесте, јер је метох манастира Острога. И свака наша црква је црква помирница, посебно ова. То свједочи и цијела њена историја. Ова црква, иако је нова, она већ има велику историју јер садржи у себи велико памћење. И много је важно ради свеопштег помирења што је ова црква подигнута, рекао је владика Јоаникије.
Подсјетио је да није био само један сукоб у црној Гори, у Бјелопавлићима између власти и народа у то вријеме.
– Нажалост, тих сукоба је било много у нашем народу, све до скоро, па и до дан данас. Остале су подјеле, остали су раздори. А томе се радују само наши непријатељи. А сваки онај од нас који би се радовао таквим сукобима, таквим подјелама и раздорима није на правоме Божјему путу. Није на путу Светог Петра Цетињског, није на путу Његошевом и Светог Василија Острошког. Такав би требао да се покаје. Увијек треба да се молимо за наше свенародно измирење. Што смо ближе Богу то је више Божјега мира у срцима нашим, то ће бити више мираи у нашем народу што се наш народ више Богу приближава. Своју вјеру ће љубити, а туђе вјере поштовати и имаће ширине и за своје ближње и за људе исте вјере, истога поријекла, али имаће исто тако и разумијевања и ширине и према људима који другачије мисле и другачије вјерују, нагласио је он.
Извор: dan.co.me
