У Цетињском манастиру ноћи, 10. новембра, уприличено је свечано отварање овогодишње, 13. по реду, традиционалне културно-духовне манифестације “Дани Његошеви”, која ће трајати до 12. новембра
Након одслужене вечерње службе и молебног канона Пресветој Богородици, “Дане Његошеве” је отворио и учеснике манифестације благословио Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Митрополит Јоаникије је рекао да дани од Његошевог упокојења (1. новембра) до његовог рођења (13. новембра) представљају празнично вријеме када се спомен на Петра Другог Петровића Његоша, Ловћенског Тајновидца, у Црној Гори обиљежава на више страна многим културним догађањима, као и широм српских земаља. Подсјетио је да је у Цркви дан Његошевог спомена прослављен у први дан мјесеца новембра по новом календару, јер се светитељски празник најчешће установљава на дан упокојења, па се сматра да је од 1. до 13. новембра, када је Његошев дан државни празник, празнично вријеме.
“Наравно, људи се највише баве Његошевом поезијом. Он је пјесник, он је историјска личност par excellence, али Његош није само у поезији. Његош је прије свега митрополит, архијереј, духовна личност и духовни вођа – то је био и за вријеме свога земаљскога живота, али то је и остао можда данас још више него у вријеме свога земаљскога живота. Био је кратко вођа у овом земаљском смислу, али остаје трајно и вјечито вођа у овом другом смислу и у другом важнијем реду ствари и догађаја”, нагласио је Владика Јоаникије.
По његовим ријечима кад год се бавимо Његошем, нећемо га одбранити. Он има ту моћ и силу да се брани од свих стихија и помрачења, искушења овога свијета јер је у његовом имену и тајна његове личности и дјела, његове поезије, али ако се бавимо Његошем, онда он брани нас:
“Брани нас тиме што нас уводи у смисао нашег земаљског живота, али и у смисао наше вјечне судбине. У том контексту, он нам открива и смисао историје, не као неки историчар, јер историчари обично не могу да допру до дубљег смисла историје, а Његош открива свештени смисао историје, свјетске, али нарочито српске историје.”
Образлажући то Високопреосвећени Митрополит је истакао да је Његош српску историју доживљавао, ронио по дубинама наших мука и ломова, историјских узлета:
“Па ће његовом Владици Данилу, Вук Мићуновић, који се ужасавао од дубине његових мисли, који не може да их схвати и разумије, рећи у једном моменту: Не, владико, ако Бога знадеш! Каква те је спопала несрећа тено кукаш кано кукавица и топиш се у српске несреће? Међутим, он је ронећи у дубине, долазио до смисла.”
Посебно је истакао рад и допринос Књижевног друштво “Његош” који са својим сарадницима већ годинама организује књижевне сусрете и значајне културне манифестације, што представља један континуитет који има дубоки смисао.
“Видимо да те свечаности, које организује Књижевно друштво Његош поводом Његошевих дана, негдје од Лучиндана па до државног празника Његошевог, расвјетљавају многе проблеме, дилеме у нашим животима. Оно што је веома драгоцјено улази у тајну Његошевог стваралаштва, а самим тим и наши писци, писци српскога племена и језика, показују се као настављачи Његошевог дјела”, рекао је Владика, објаснивши да не говори о томе да је лако достићи Његошев ниво и величину, нити мисли да је ко достигао, али да су они као ствараоци на Његошевом путу и под Његошевим надахнућем.
На крају свог архипастирског слова изразио је посебно задовољство што се ове свечаности увијек везују за Цетиње и Цетињски манастир, за Његошев Ловћен, за Његошеву свештену гору, Његошев Синај, који је некад под облацима, кога некад притисне тама, као што је Његош прорекао, али кога ће сигурно обасјати сунце, као што је то Његош назначио на почетку “Горског вијенца”.
“Драго ми је што наши писци, књижевници, ствараоци, мислиоци – настављачи Његошевог дјела, долазе у ову светињу да узму благослов од Његошевог претходника и духовног оца Светога Петра Цетињскога и што под духовним окриљем ове свете двојице, којима као трећега прибрајамо и нашега блаженопочившега Митрополита Амфилохија, организују ове свечаности. Ја им честитам на досадашњем труду, желим сваки успјех и стваралачку радост и овог пута, али и у будуће вријеме и за будуће и многе године, ако Бог да. Свима на здравље и срећни Његошеви дани од Цетиња до Никшића и до свих градова гдје се помиње Његош и његово дјело”, казао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Послије вечерњег богослужења и свечаног отварања, у Његошевој свечаној сали је промовисан зборник “Дани Његошеви 2023”, у издању Књижевног друштва „Његош“, као и два зборника у издању Митрополије црногорско-приморске, зборник поводом 50 година од рушења Његошеве капеле на Ловћену, зборник радова са прошлогодишњег научног скупа и Његошева споменица – репринт издање из 1925. године.
Првог дана манифестације, у оквиру књижевне вечери, своју поезију су говорили чланови Удружења књижевника Црне Горе и Књижевног друштва „Његош“.
“Дани Његошеви” се настављају сјутра, 11. новембра у Народној библиотеци “Радосав Љумовић” у Подгорици (сала “Марко Миљанов”) када ће се одржати Округли сто “Његош и црногорске подјеле”, са почетком у 11 часова.
Манифестација се завршава у недјељу, 12. новембра у 19 часова, свечаном академијом у Парохијском дому у Никшићу, коју ће благословити Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије. Потом ће се обратити Марко Ковачевић, предсједник Општине Никшић. На академији ће учествовати: предсједник Српског покрета “Његош” Бранислав Баћовић, предсједник Књижевног друштва “Његош” Милутин Мићовић, глумац Петар Божовић, Црквени хор “Свети новомученик Станко” и гуслари Никола Кривокапић и Радован Сукновић.
“Дани Његошеви” одржавају се у организацији Књижевног друштва “Његош”, Српског покрета “Његош” и Јавне установе “Захумље”, под покровитељством Општине Никшић, од 10. до 12. новембра у Цетињу, Подгорици и Никшићу.
Весна Девић
Извор: Митрополија Црногорско-Приморска
