Horor filmovi ili akcioni trileri već decenijama se odigravaju na našim ulicama. Od porodičnih tragedija do spektakularnih filmskih likvidacija i vatrenih obračuna bandi. Brutalnost postaje stvarnost, promovisana na velika zvona
“Branimo se od tuđeg ali još više od zla u sebi”, opominjao nas je svjatejši patrijarh Pavle. Mudri čuvar skromnosti, pastir mira, ljubavi i praštanja. Govorio je malo ali sve što je rekao ostaje krajputaš za sva vremena. Ako čovek suzbije pakost u sebi za nijansu će oslabiti i zlo oko sebe. Od loših pojedinaca nema dobrog kolektiva, kao što je u carstvu sujete velikodušnost zakržljala isto kao plemenitost u senci zluradosti.
Činjenica je da nas zlo opkoljava gušeći čovečanstvo raznim eksperimentima od kriza, ratova najsavremenijim vatrenim, supersoničnim, interkontinentalnim oružjem do pandemija i hemijsko- biološkog arsenala, već uveliko spremnog da izobliči i desetkuje civilizaciju. Da bi se sproveo haos potrebno je srušiti red i poredak. Najpre Božji. Svet treba lišiti Boga, smatraju globalisti zagovarajući jednu religiju pod njehovim okriljem. Pravoslavlje i islam se dubinski moraju destabilizovati i podeliti na što više međusobno antagonizovanih jedinki.
Sve više građana oseća se dezorjentisano i otuđeno, a mnogi, u trenucima duševnog rastrojstva, u američkom stilu, posežu za oružjem rešeni da u sopstveni bezdan odvuku nevine ljude, ne štedeći ni decu. Horor filmovi ili akcioni trileri već decenijama se odigravaju na našim ulicama. Od porodičnih tragedija do spektakularnih filmskih likvidacija i vatrenih obračuna bandi. Brutalnost postaje stvarnost, promovisana na velika zvona. Većina masovnih ubica bez obzira kako ih dijagnostikuju psihijatri ili analiziraju psiholozi nose određene traume iz detinjstva ili rane mladosti. Tako ranjivi postaju žrtve jednog surovog ambijenta prepunog javne histerije, agresivnosti i nasilja. Nažalost sistem je nespreman da prepozna i predupredi pojave poput masovnog zločina kakav se dogodio na Cetinju, mestu u kome se gotovo svi stanovnici poznaju. U kome svako zna ko šta večera, a kamoli ko ima oružje i psihijatrijski dosije. To nije samo pir nervno rastrojenog čoveka, već ritual gospodara mraka koji je zaposeo njegovu dušu. Način je isti – ludački, neselektivno ubijanje nevinih građana.
Masovni ubica iz Jabukovca i njegov sabrat po zločinu sa Cetinja su gotovo na istovetan način usmrtili svoje komšije i sugrađane. Njihovo psiho-mentalno stanje takođe se više ili manje podudaralo. I jedan i drugi su “ratovali” sa fradžbinama u koje i danas veruje ogroman procenat stanovništva.
Politizovanje nesrećom ovakvu tragediju čini još tragičnijim što inspiriše čitavu armiju virtuelne patologije da divlja po društvenim mrežama. Na jednom od tih prljavih portala pod kontrolom bivše vladajuće partije objavljeno je na desetine komentara neprirenih javnom govoru i delikatnosti tragedije u kojoj je stradalo deset osoba među kojima i dvoje dece.
Javnost mora, od nadležnih, da zahteva odgovornost za ovakav monstruozan čin koji se verovatno mogao preduprediti, ili adekvatnom intervencijom policije koliko toliko umanjiti.
Minimum moralne i političke odgovornosti je ostavka šefa lokalne policije njegovih nadređenih na čelu sa direktorom policije i ministrom unutrašnjih poslova. Ubica nije samo žrtva demona ili psiho – mentalnog poremećaja već je žrtva jednog sistema koji je opstaja i još se batrga na tenzijama, zavađajući narod na verskoj, nacionalnoj odnosno identitetskoj osnovi.
Pokoj i Carstvo nebesko stradalim na Cetinju, njehovim porodicama duboko saučešće.
Piše: Mišo Vujović
Izvor: Fejsbuk
