Teniseri su postali moderni roboti: mašine za pravljenje para. Robotski poslušno primili su sastojak u svoje mašine i gledaćemo posledice narednih dana i meseci. Neka su živi i zdravi.
Piše: Miroslav Zdravković
Ljudi radije prihvataju izvesnu propast od neizvesnosti življenja mislim, nisam siguran, da je jedna od misli Borislava Pekića.
Od puno ozbiljnih Srba čuo sam da su Amerikanci predvidivi dok je budućnost uz Kinu kao vodeću silu nepoznata. Pa onda, propadnimo sigurno, bez nade da postoji mogućnost življenja.
Borislav Pekić je napisao proročansku 1999. posvećenu 1984. Džordža Orvela. Ironija sudbine je da te 1999. nije propalo čovečanstvo (mada su Srbi preplašeno sedeli spuštenih roletni nakon skoro tri meseca bombardovanja) ali jeste na…ala Srbija, ali bi on, uprkos nacionalnoj propasti postao deda. U toj 1999. Pekić se bavio budućnošću dehumanizovanoj nakon nuklearne katastrofe koju bi preživeli roboti i malobrojni ljudi koji bi genetski mutirali.
U Novom Jerusalimu mutant idealizuje koncentracioni logor u kome je pronašao leš zatvorenika sa pacovom i rovcem i u toj slici vidi ideal čovečanstva u zajedništvu u logoru i u skladu sa prirodom. U Poslednjem čoveku na svetu roboti gube smisao i funkciju kada ostanu bez poslednjeg kome bi trebalo da služe i da ga nadziru. Meni je najjači utisak orvelovske drame kroz koju je Novak Đoković prošao činjenica da je 97 od 100 najboljih tenisera na svetu vakcinisano. To je više od procenta u bilo kojoj uspešnoj zemlji u ovom humanom procesu imunizacije.
Teniseri su postali moderni roboti: mašine za pravljenje para. I niko od njih, osim Novaka Đokovića i još dvojice, nije ni pomislio na neizvesnost života, da pokušaju da žive i bez ove medicinske pomoći. Robotski poslušno primili su sastojak u svoje mašine i gledaćemo posledice narednih dana i meseci. Neka su živi i zdravi.
Nole da nam pročita 1999, ako već nije, i neka bude ponosan na svoju sudbinu poslednjeg čoveka na svetu. Nije poslednji ali je lučonoša.
Oprema: Stanje stvari
