Tvrdilo se da će usavršavanje oružja velike razorne moći zaustaviti ratove. Tako sam i ja dugo mislio, ali sada verujem da je to velika greška. Takav razvoj događaja će u znatnoj meri modifikovati, ali ne i zaustaviti rat. Štaviše, uveren sam da svako novo oružje, svaki novi napredak u tom pravcu, koji uključuje neki novi talenat i znanje, ulaže nove napore, jeste samo novi impuls za razvoj ratovanja.
Razmislite samo o otkriću baruta. Možemo li da zamislimo neki radikalniji korak nego što je bio učinjen ovom inovacijom? Zamislimo da živimo u tom periodu: zar ne bismo pomislili da će se rat okončati kada oklop viteza postane predmet podsmeha, kad telesna snaga i sposobnost, koje su ranije toliko značile, postaju skoro beznačajne?
Pa ipak, barut nije zaustavio ratovanje; upravo suprotno – on je delovao kao izuzetno moćan podsticaj za rat. Ja ne verujem da rat može biti zaustavljen bilo kakvim naučnim napretkom sve dok vladaju uslovi slični današnjim, jer je rat i sam postao nauka, i zato što rat uključuje neka od najsvetijih osećanja svojstvenih čoveku. U stvari, pitanje je da li bi čovek nespreman da se bori za neki viši princip bio dobar i za bilo šta drugo. Ne čini samo um čoveka, kao ni samo telo; čovek je i um i telo. Naše vrline i naše mane su neodvojive, poput sile i materije. Kad se razdvoje, čoveka više nema.
Često se iznosi jedan drugi argument, koji ima priličnu stabilnost, a to je da rat mora uskoro postati nemoguć zato što sredstva za odbranu prevazilaze sredstva za napad. To je samo u skladu sa osnovnim zakonom koji se može izraziti tvrdnjom da je lakše rušiti nego graditi. Ovim zakonom se definišu ljudski kapaciteti i ljudske prilike. Kada bi bilo lakše graditi nego rušiti, čovek bi stvarao neometano, stvarajući i nagomilavajući bez ograničenja. Takvih uslova nema na ovom svetu.
Biće koje bi moglo tako da dela ne bi bilo čovek: moglo bi da bude neki bog. Odbrana će uvek imati prednost nad napadom, ali samo ovo, čini mi se, nikada ne može zaustaviti ratove. Korišćenjem novih principa odbrane možemo učiniti luke neprobojnim za napad, ali takvim pristupom ne možemo sprečiti da se dva broda sukobe na otvorenom moru. A onda, ako sledimo ovu ideju do njenih krajnjih konsekvenci, dolazimo do zaključka da bi po čovečanstvo bilo bolje kada bi napad i odbrana stajali upravo u obrnutom odnosu; jer ako bi se svaka zemlja, čak i ona najmanja, mogla okružiti apsolutno neprobojnim omotačem i kada bi mogla da prkosi ostatku sveta, okolnosti koje bi nastale bile bi nepovoljne za ljudski napredak. Ukidanje svih barijera koje razdvajaju narode i zemlje jeste najbolje poboljšanje civilizacije.
(Nikola Tesla, Electrical Experimenter, 1917)
