Уторак, 5 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Мирослав Здравковић: Хрватска: спољне миграције од 2001. до 2024. Године

Журнал
Published: 1. август, 2025.
Share
Хрватска, (Фото: ДМХ)
SHARE

Пише: Мирослав Здравковић

Према подацима Државног завода за статистику у периоду од 2001. до 2024. године у Хрватску се уселило 564.035 лица а одселило се 536.365 лица па је нето прилив становника износио 27.670 лица.

У 2024. години нето прилив становника износио је 31.394, па је до 2023. године постојао нето одлив становника који је овим приливом неутралисан.

Са приложеног графикона могу се уочити три периода у нето миграцијама: (1) нето прилив становника од 2001. до 2008, (2) нето одлив од 2009. до 2020. и (3) нагли раст нето прилива од 2022. до 2024. године.

У односима са Србијом постоји нето одлив од 16.794 лица услед прилива 51.941 и одлива 68.735 лица. Нето прилив је постојао од 2001. до 2003, од 2018. до 2020. и од 2022. до 2024, док је у осталим годинама постојао нето одлив, највише у дугом периоду од 2004. до 2017. године.

Фото: Државни завод за статистику РХ

У целом периоду посматрања најинтензивније миграције Хрватска је имала са БиХ, Немачком, Србијом, Азијом и Аустријом.

Највећи нето прилив становника имала је из Босне и Херцеговине и Азије, а највећи нето одлив у Немачку, Аустрију и Србију.

Фото: Макроекономија

У 2024. години највећи нето прилив био је из Азије, БиХ, Африке и Србије, па С. Македоније и Словеније, док је нето одлив постојао у осам земаља са подацима, највише у Аустрију, Немачку, Швајцарску и Холандију.

Фото: Макроекономија

Посматрано по жупанијама, највећи нето прилив странаца имали су Град Загреб (+7.450), Сплитско-далматинска (+4.712), Истарска (+4.329), Приморско-горанска (+3.177) и Задарска жупанија (+2.583).

Извор: Макроекономија

TAGGED:економијаМакроекономијамиграцијеМиролсав ЗдравковићХрватска
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Петар Ристановић: Размена архива Косова и Црне Горе симболичан чин, без значаја за истраживање ратних злочина
Next Article Слободан Рељић: Против Емира и Ђуре Јакшића, свеједно

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Формални прекид свих веза између две Кореје – који су мотиви севернокорејског лидера Ким Џонг Уна

Севернокорејска влада је протеклих недеља повукла неколико потеза којима је физички и симболично прекинула и…

By Журнал

Вече сјећања на блаженопочившег Митрополита Амфилохија: Његов глас “До Христове побједе!”

Храбри нас и данас Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије борави у вишедневној посјети Русији…

By Журнал

Њујорк тајмс: Брзи марш Русије на истоку Украјине

Руски напредак представља значајну промену у односу на прошлу годину, када су линије фронта углавном…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Слободан Вукосавић: Наше је место уз Универзитет, професоре и студенте

By Журнал
Други пишу

Небојша Јеврић: Живот и прикљученија Бранка Бољшевика

By Журнал
Други пишу

Отац Јован Пламенац: Студентски протести као мјера етике и слободе сваког Србина

By Журнал
Други пишу

Мило Ломпар: Српска режимска интелигенција (Други дио)

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?