Пише: Мирослав Здравковић
Остале делатности, не рачунајући индустрију, пољопривреду, трговину и угоститељство укључују већином услуге које су просторно сконцентрисане попут финансија, универзитетских и здравствених центара, саобраћајних центара, државне администрације, пројектних бироа, уметности и слично.
Првих 50 општина према вредности дохотка од осталих делатности учествовало је са 38,4% у укупном становништву, са 54,7% у укупном народном дохотку и чак са 75,9% у укупном дохотку од осталих делатности.
Београд је у 1980. учествовао са 6,5% у укупном становништву, са 9,6% у укупном дохотку и са 16,2% у дохотку осталих делатности и слично је било код Загреба (3,8%, 6,9% и 14,2%), Љубљане (1,4%, 3,8% и 7,3%), Сарајева (2,0%. 2,6% и 4,9%) и Новог Сада (1,1%, 2,1% и 2,9%), те је удео ових пет градова био 14,9% у укупном становништву, 25,0% у укупном дохотку и 45,4% у дохотку од осталих делатности. Када се додају Ријека и Скопље долази се до 50,2% од укупног дохотка осталих делатности у 471 општина у СФРЈ.
Међу првих 50 општина њих 13 је било из Хрватске, 12 из Словеније, 10 из Србије ван покрајина, 6 из БиХ, 5 из Војводине, Титоград и Никшић из Црне Горе, Скопље из Македоније и Приштина са Косова.
Када се посматра релативна развијеност, Словенија и Хрватска и у осталим делатностима доминирају: од 50 најразвијенијих општина њих 26 су из Словеније, 14 су из Хрватске, 4 из БиХ, по две из Војводине и Србије изван покрајина и из Црне Горе.
Од главних градова Љубљана је на првом месту, Загреб на другом, Београд на 15, Сарајево на 17, Титоград на 48, и Скопље на 79.
Извор: Макроекономија
