Пише: Живана Јањушевић
Ликовна публика има прилику да до 15. јануара у галерији „Арт“ подгоричких Музеја и галерија погледа поставку прве изложбе „Црногорска графика малог формата“. Изложба која је отворена средином децембра јединствен је приказ стања на црногорској сцени графичара, почевши од оних који тек ступају на њу, до искускних ликовних стваралаца. Како је наведено на отварању овог догађаја чије оснивање је иницирала проф. мр Весна Бошковић, ово није само изложба већ и платформа за реафирмацију графике као значајног дијела црногорске ликовне умјетности.
Прво издање новоосноване манифестације „Црногорска графика малог формата“ добило је и своје прве лауреате. Тако је проф. Мирко Тољић, редовни професор Академије ликовних умјетности у Требињу добио награду у категорији афирмисаних умјетника. Подсјетимо, награђени су и у категорији студентских радова Вукашин Тањевић и Анђела Дурутовић, док су плакете додијељене умјетницима Димитрију Поповићу и Жан Пјер Тангију. Постхумно, плакете су додијељене истакнутим црногорским ликовним умјетницима, који су поред сликарства изузетно умијеће приказали и у графици – Даду Ђурићу, Ђељошу Ђокају, Милу Грозданићу и Јакову Ђуричићу.
Графика данас има посебан значај
Изложбу „Црногорска графика малог формата“, додаје Тољић, сматра значајном управо због промоције графике, јер у Црној Гори, за разлику од земаља у окружењу, недостаје и удружења, галерије, као и институције које се професионално баве и прате графику.
– Ово су неки од првих корака не бисмо ли се као професионалци окупили и направили и еснафско удружење, а како бисмо моги бити домаћини људима са стране, али и ми сами да се окупимо и да истражујемо, како бисмо представили графику на прави начин, зато што ми се заиста чини да графика, као ликовна дисциплина има посебан значај, посебно данас – рекао је Тољић, додајући да се нада да ће ова изложба постати традиционална.
Проф. Мирко Тољић награђен је за рад „Златна линија“, но много битнијим, како је рекао у разговор с новинарима на отварању, сматра чињеницу да је основана ова манифестација гдје се може опипати било савремене црногорске графике. Напомиње и да је лијепо видјети мали формат, јер постоје графичари који само раде мали формати, као и они чије су графике малог формата у ствари клице за неке веће радове. Односно, да се управо на малим форматима може експериментисати.
Тољић напомиње да управо он спада у групу графичара којима је мали формат полазиште за нешто веће. Његова графика „Златна линија“ тешка је за репродукцију, додаје, јер не само што је лијепио 24-каратне златне листиће, преко којег је штампа, већ у себи садржи плитки рељеф на црном дијелу рада.
Појашњава да се позадина овог рада не мора нужно везати за духовност која се често веже за симболику злата, као и троугла.
– Карактеристика овог рада јесте да злато није боја, него материјал који се понаша другачије у зависности од свјетла. Настојао сам да посматрач све вријеме има активан однос према раду јер се он мијења како се мијења и свјетло. И то се дешава с овим црним рељефом као и са златом које рефлектује и лик посматрача – рекао је Тољић.
Графичар напомиње да је за њега битан процес, односно истраживање, трагање, и да зато често ради у серијама, и кад осјети да је та цјелина заокружена, креће даље.
– У индустријској графици сада имамо тежњу ка персонализацији. Некада се ишло на велике тираже, сад се иде на мале тираже. Некада су умјетници, графичари користили неке скоро па напуштене графичке технике које су биле нерентабилне за индустрију, а сад се по први пут дешава да графичари прихватају најновија технолошка достигнућа и ту траже неки свој вокабулар. Мени су познати и један и други експеримент. Дигитални језик дефинитивно остаје актуелан, свакодневан, и не само да га не треба игнорисати, већ га треба прихватити. А, ја волим и да нацртам нешто руком, иако то не радим често. Такође, експериментишем са материјалима и проширивањем могућности основних графичких техника, не би ли се разрушила граница између скулптуре и графике – појаснио је Тољић, најављујући да ће се његов експеримент у графици с новим материјалима моћи боље сагледати на самосталној изложби коју планира за ово љето.
Напомиње да се вокабулар графике шири, односно да се њена проблематика данас усложњава. Зато сматра и да треба дати подршку Факултету ликовних умјетности на Цетињу да се више пажње посвети графици, јер је ФЛУ предодређен да буде носилац критеријума и гарант квалитета уопште, па тако и када је у питању графика.
Извор: Дан
