Пише: Марко Батански
Буре барута, тако се, колоквијално речено, често назива Блиски исток. Напослетку, ради се о делу света у коме коегзистирају различите културе и религије. Ипак, тренутна ситуација, у којој Израел као регионална сила настоји да заузме примат, шаље и те како лошу слику – што о самом субјекту, преосталим чиниоцима у том региону, али и целокупном свету. Јер, нису проблем амбиције Тел Авива, већ начин на који их спроводи, од геноцида у Гази до напада на Иран. И нису проблем чиниоци, већ њихово нечињење да било шта од тога спречи. А један од њих, онај највећи, и те како и потпомаже.
О ситуацији са нападом на Иран, геноцидом у Гази као и улози Сједињених Америчких Држава, Машина је разговарала са Мирком Даутовићем, спољнополитичким аналитичаром и стручњаком за међународне односе.
Осетило се у ваздуху: Напад на Иран
Преговори око иранског нуклеарног програма узимали су замајац – питање око којег је Израел често наводио да постоји разлог за бригу, што за њих, што за целокупни Блиски исток. Ипак, тик пред шесту рунду, у петак су лансиране ракете ка Техерану. Одговор је уследио, Тел Авив је погођен, те је самим тим и поништен мит о недодирљивости. Ипак, полако се завршава прва недеља од почетка сукоба, те нико од светских актера, барем на површини, не мари.
Даутовић, упитан о томе шта је претходило самом нападу, подсећа да је овог викенда требала да се одржи шеста рунда преговора у Маскату, те да је сам Нетањаху чак најавио свадбу свог млађег сина у понедељак. Ипак, како каже, осећало се да Израел жели да удари.
„Али је ипак генерално мишљење било да их Америка зауздава, докле год има шансе да се постигне мир дипломатијом, односно да Иран, напослетку, укине свој нуклеарни програм. И управо због тога мислим да је Иран спустио гард. Дакле, имали смо читав низ догађаја које су служиле томе да се Иран обмане и то успешно. Видели смо у петак да је елиминисано много људи из иранског државног врха, али и њихови водећи нуклеарни научници”, сматра Даутовић. Како додаје, Нетањаху у суштини жели овај рат већ 30 година.
„У том периоду, он је константно упозоравао како Иран само што није набавио нуклеарно оружје, и да, уколико се то догоди, предстоји напад Ирана на Израел, те је потребно превентивно реаговати. Пазите, тешко је одредити сада да ли су они ишли ка нуклеарном оружју. Свакако да су складиштили количине уранијум које немају другу сврху него војну, али то и даље не значи да ви идете ка нуклеарној бомби, и увек можете тврдити да је ваш програм мирнодопске природе. У суштини, они нису прекршили никакав закон. Можда јесу прекршили неке одредбе, али када се то пореди са Израелом, који има око двеста нуклеарних бојевих глава, што је својеврсна јавна тајна, види се да су и они у изузетно сивој зони. Напослетку, званични Тел Авив никад није допустио Агенцији за атомску енергију да изврши било какву инспекцију у њиховим нуклеарним постројењима”, рекао је Даутовић.
Он, с тим у вези, истиче и својеврсно лицемерје од стране Израела, али такође указује да, уколико посматрате свет кроз призму реалполитике, односно да су државе предатори једна другој, развијање нуклеарног наоружања је нужност.
„Ако желите да не будете нападнути, ви морате заправо да имате нуклеарно оружје. Имате пример неколико држава које су кренуле путем нуклеарног оружања, а то су Либија, Јужноафричка Република, Ирак, Пакистан, Индија и Северна Кореја. Земље које су решиле да иду до краја, ма шта било, су данас безбедне споља, попут Северне Кореје, Пакистана и Индије. Земље које су одлучиле да расформирају свој нуклеарни програм, односно Гадафијева Либија и Ирак Садама Хусеина, су доживеле инвазију и рат. Па чак и Украјина, која је имала совјетски арсенал на њеној територији, али је, колоквијално речено, даљински био у Москви”, оцењује Даутовић.
Ипак, он напомиње да Иран јесте једна форма идеолошке претње, пре свега за добар део Блиског истока, али не и војне. Подсећа да су у једном тренутку они контролисали Сирију, Ирак, Либан, Хуте и источни део Саудијске Арабије у којем живе Шиити. Како каже, сви су се плашили да би Иран могао постати тај хегемон на Блиском истоку.
„Међутим, та иранска амбиција је одавно спасла”.
Гледајући на тренутну ситуацију, Даутовић објашњава да је шестодневни сукоб између Ирана и Израела рат пројектилима. Израел, колико му се чини, је успео да оствари доминацију.
„С друге стране, Иран заправо нема много начина да одговори. Они се првенствено ослањају на дронове, али је то и те како неефикасно. Једино што имају су балистичке ракете, које уопште није лако зауставити, напослетку видели смо да је добар број истих пробио израелске одбрамбене системе. Али, Израел је онда кренуо да бомбардује силосе тих балистичких пројектила, као и лансирне рампе. Треба напоменути и да Техеран не располаже великим бројем тих ракета, негде између 2.000 и 3.000, од којих нису сви оперативни. Али, према писању медија и Израелу понестаје ракета за њихове системе одбране, а које САД не може да надомести. Што значи да заправо улазимо у трку ко ће пре да исцрпи своју резерву. Треба узети и у обзир да је Хезболах, који би сигурно играо улогу, такође недавним дешавањима угњетаван од стране Тел Авива”, додаје Даутовић.
Израел: Подељено друштво које клизи ка фанатизму
Поставља се питање како је друштво које има дугу историју погрома, које је напослетку и преживело Холокауст, стигло до овог момента. Треба, пак, напоменути да се у Израелу на дневно нивоу, мимо свих догађања споља, одвијају протести – што поводом Нетањахуове владавине, што поводом тога да, према многима, земља све више и више путује ка десном спектру.
Даутовић у том смислу напомиње да од 70-их година па надаље, израелске владе клизе ка десно, а поготово у претходних 20 година.
„И ту сад долазимо до те унутрашње поделе Израела, односно до утицаја религије на политику. Огроман је пораст фундаменталистичких партија, то су екстремно верски Јевреји, а и они сами себе деле на екстремно конзервативне и на оне који су комбиновали месијанистички ционизам и религију јудаизма, односно спој екстремног национализма и екстремне религије. Израел је отишао у тај екстрем где на фундаменталистички начин тумаче Стари завет, а то више није јудаизам, односно хуманистичка перцепција, перцепција помирења, већ религија потлачених. И на тај начин они правдају све што се догодило након 7. октобра у Гази, јер не могу да побегну из тог менталитета жртве”, рекао је саговорник Машине.
Утицај Америке: Спој капитализма и религије
Очи су, како то обично бива када су овакви сукоби у питању, упрете у САД. Иако је на површини деловало да они држе Тел Авив под контролом, испоставило се, барем по недавним изјавама америчког председника Доналда Трампа, да су можда чак и спремни да се прикључе рату. На страни, наравно, Израела, који већ деценијама ужива у њиховој подршци.
Даутовић је такву подршку окарактерисао као безрезервну. Како каже, у САД постоји заправо мноштво струја које подржавају Израел, с тим да би он истакао три главна разлога: два рационална и један верски.
„Први, капиталистички, је тај да Израел и Америка сарађују око производње оружја. Израел, захваљујући пет милиона Палестинаца које може да користи као заморчиће, може да експериментише са новим врстама оружја над њима. Напоменућу, на сајмовима оружања Израел је једна од ретких земаља која за све своје ново оружје може да стави етикету опробано у борби. Дакле, имате мноштво америчких корпорација које имају врло тесну сарадњу са израелском војном индустријом. Други рационални разлог, који је иначе врло себичан, се ослања на амерички изборни систем. Израел има огромне лобистичке организације којима нико не може да парира. Дакле, то је огромна количина новца који они могу да дају кандидатима, и то не само председничким, а једино што је потребно је да неко каже да ће бити веран Израелу. И они финансирају и демократе и републиканце, напослетку и сам Трамп је током својих кампања примао позамашне донације од стране Јевреја”, изјавио је Даутовић, те рекао да та два разлога, ма колико суморно звучала, опет имају неку своју логику, која је, разуме се, капиталистичка.
„И то су вам чари постмодерне, односно ужаси. Трећи представљају религијски фанатици, односно људи који верују у библијска пророчанства, и они нису рационални, штавише немају додирних тачака са реалношћу, али чине позамашан број бирачког тела у Америци. На крају дана, сва су потпуно валидни у политици. Ипак, сматрам да тренутно, барем међу Трамповим МАГА покретом, постоји много људи којима се не свиђа идеја да САД ратује за Израел. Напослетку, Блиски исток више није стратешки битан регион као што је некада био због нафте, барем за Америку”, додао је саговорник Машине.
Заборављени људи: Геноцид у Гази
Газа је, у буквалном смислу, разорена. Људи су расељени, али и системски изгладњивани. Број мртвих, који се користи у медијима, је скоро 55.000. Укратко, свима полако постаје јасно да се ради о геноциду. Ипак, и поред свега тога, делује да очи јавности све више и више скрећу ка другим дешавањима.
Даутовић сматра да та бројка од скоро 55.000 апсолутну не представља право стање. То је, подсећа, број Министарства здравља у Гази, које заправо има врло темељну методологију бројања лешева.
„Али, имате на стотине хиљада људи који никада нису извађени из рушевина. Исто тако то министарство нема више домет, оно више не може да поброји жртве у центру и на северу Газе, они више немају тамо увид. Друго, они броје само жртве које су убијене. Како ви да мерите смрт детета које је умрло глади или болести, односно да ли ће те њега завести или не? Ја мислим да та бројка иде и до милион, али и то је нагађање, односно лична процена. Истиниту бројку ћемо добити тек када будемо могли да пребројимо преживеле, односно колико је остало од два милиона Палестинаца. И да се разумемо, немам сумње да ће и тада Израел то да спори. И то је, без сумње, геноцид. Ви имате слике где се користи хуманитарна помоћ као мамац, односно да на једну гомилу скупи те изгладнеле људе. То је дехуманизација, и то много подсећа на оно што су нацисти радили у Варшавском гету. И када погледате те Израелце, они се веселе тим снимцима и сликама, веселе се на смрти Палестинаца. То је, за мене, равно нацизму”, сматра Даутовић.
За крај, упитан за процену о некој блиској будућности, он верује да ће Блиски исток само наставити да буде полигон за контролу регионалних и светских сила.
„С друге стране, у Гази ће се истребљење наставити, јер ја не видим да ико жели или може да спречи Израел. А онда следи Западна обала, где ће опет бити протеривања или геноцида”, закључује Даутовић.
Извор: Машина
