Саопштење за јавност НВО ЦРП, 20.03.2024.

Позиција Демократа да је министар унутрашњих послова, као предлагач директора Управе полиције, важнији фактор од Владе као колективног органа која доноси коначну одлуку, прихвата или одбацује предлог, представља пројектовање жеља Демократа и министра Шарановића а не прихватање законске и политичке реалности.
Како од могућих кандидата за мјесто директора Управе полиције може бити изабран само неко од оних који имају већинску подршку у Влади, то је јасно да су пред министром Шарановићем биле двије опције.
Да кроз консултације предложи кандидата који има пролазност у Влади, или да безперспективно и упорно опредлаже кандидате који немају ту пролазност- што представља политичко инаћење и ирационално понашање, јер је политика вјештина могућег у оквирима правила игре..
Демократе су направиле кризу власти, вјероватно претпостављајући да су ресорна министарства неприкосновени партијски феуди а не саставни дио Владе чијем се колективном органу министарства морају потчињавати.
Кризу су направили и у току састављања Владе, гдје су раније морали оставити мјесто предсједнике Скупштине коалицији ЗБЦГ којој то мјесто припада а не чекати последњи моменат и критичну ситуацију да се то уради.
Одбацивањем необичног диктата: „имам само један предлог“, од стране министра унутрашњих послова, Влада је у политичком смислу направила апсолутно исправан потез: јер би у противном случају она била перцепирана као рештимовани оркестар, а не колективни орган на чијем је челу премијер. Што се тиче законитости одлуке о именовању в.д. директора Управе полиције, то ће одређивати Управни суд што је у његовој надлежности, а који ту одлуку реално може и оборити.
Питање избора директора Управе полиције не би било спорно да се поштовала политичка реалност у смислу схватања јасно дефинисаног односа инстанци у самој Влади, али и да се теми приступило са више такта и мудрости гдје је неопходност тимског рада и компатибилност Владе увијек у првом плану.
Предсједник НВО „Центар Реалне Политике“, Војин Грубач
