Обезбиједите нам правду и једнакост пред законом! Схватите напокон да ће се мултикултуралне, мултиконфесионалне, мултиетничке вриједности државе најбоље очувати кроз једнакост пред законом, кроз доступност правди и слободи изражавања, ако вам је до мултиетничности уопште и стало.
И прије и послије свих до сада одржаних избора све је било спорно од вјеродостојности бирачког списка до резултата избора и разноразних легалитета и легитимитета који су из њих происходили. Захваљујући изборним комисијама и судовима који су радили под диригентским окриљем ДПС- а сви наши избори су се претварали у тричарије. Овога пута тричаријама ће се придружити низ правних зачљколица. Немамо Судски савјет. Немамо Уставни суд. Немамо државну изборну комисију. Немамо дефинисане границе старих и нових општина, нити гласачких права њихових становника у предстојећим изборним процесима. Све нам је у опадању и нестајању. Влада опште неповјерење у изборни процес. У таквој атмосфери пријети нам се још једним изборима који ће ићи на живце народу а партијама на жиро рачуне.
Пред последње предсједничке изборе написах добронамјеран текст у коме сам предложио да један од услова за пређедничку кандидатуру мора бити плаћен порез од стране кандидата. Смијешно мали захтјев. Општепознато је да огромна већина изборних система широм свијета не би прихватила предсједничку кандидатуру лицу које није платило порез. Међутим наша држава је мимо свијета. Ако обичан грађанин не може извадити обичан документ прије него што плати порез зашто би се дозволило да нам предсједник државе постане неко ко није платио порез? Моје питање је остало без одговора али је зато легалитет и легитимитет изабраног предсједника остао неупитан. Послије завршених избора питао сам се да ли смо добили предсједника свих грађана Црне Горе или само оних грађана који као и он нијесу платили порез држави. И то питање је остало без одговора. Послије тога сам схватио да су избори и све око њих обичне трице баш као што и пише у наслову овог текста.
Нажалост принуђени смо да се опет бавимо трицама и кучинама и изборним смицалицама јер је најављено расписивање нових избора по дванаести пут за последњих 30 година.
Умјесто да нам је бирачко право у овом дугом временском периоду постала тековина демократије и часна грађанска обавеза оно се претворило у јад и биједу. У Црној Гори бирачко право значи излазак на изборе због неког или у корист некоме с ким си у талу. Тал се креће од ситног, личног до опако крупног. Углавном се одређује бројем гласача, фантомских и стварних, колико их ко и у чију корист противзаконитим средствима успије мобилисати.
Унутрашњи, морални доживљај бирачког права као резултат сопствне интиме изузетно је риједак. Никада нијесмо ни покушали да афирмишемо ону врсту бирачких права која извиру из разумског сагледавања државе и одговорности према путу којим држава иде. У Црној Гори уз бројне фалсификате бирачким правом углавном управљају инати, освете, слијепе привржености, мржње, незнања и зли дуси давно минулих времена. Све заједно то само потврђује да је Црна Гора далеко, много далеко од идеје грађанског друштва. Без обзира што се на сваком кораку и у сваком тренутку позивамо на грађанске вриједности за њих се истински готово нико не бори. Мало је људи заинтересовано за једнакост и правду. Мултикултурално, мултиконфесионално, мултиетничко богаство државе постала је веома опасна изборна алатка и доминирајућа, шупља фраза чији се звечећи звук политичарима не скида с усана.
Обезбиједите нам правду и једнакост пред законом! Схватите напокон да ће се мултикултуралне, мултиконфесионалне, мултиетничке вриједности државе најбоље очувати кроз једнакост пред законом, кроз доступност правди и слободи изражавања, ако вам је до мултиетничности уопште и стало.
Избори и бирачко право, у Црној Гори не побуђује друштвене врлине већ продубљују и потенцирају друштвене недостатке и мане.
На изборима се не одлучује што ће се радити у следеће четири године већ ко ће управљати институцијама у циљу заустављања и исмијавања правде, несвођења старих рачуна и обезбеђивања додатних механизама којима се гарантује опстанак на власти и у следећим изборима.
У држави која три деценије изграђује и његује бирачки списак препун дуплих идентитета, фантома, мртвих особа, измишљених особа, уцијењених особа, престрашених особа, преварених особа, фингирано расељених особа избори не могу донијети ништа ни ново ни добро. Промјене је илузорно и спомињати.
Политичке странке које се појављују на изборима не постоје у својим програмима већ у нашим перцепцијама државе. Док год се инсистира на ставу, који је ДПС власт оштро наметнула друштву, да у држави имамо 55,5% патриота и 44,5% издајника и да су распоређени у издајничке и патриотске странке залудно је излазити на изборе.
У свим изборним кампањама ДПС-ова прича о 55, 5 % за и 44,5% против букне и снажно еруптира. Замислите докле та прича иде када су чак и један предсједник Црне Горе (Филип Вујановић) и један премијер Црне Горе (Здравко Кривокапић) били принуђени да пред јавношћу откривају да ли су се на тајним изборима прије 16 година у једном тајно попуњеном, својом руком пресавијеном и у непрозирну гласачку кутију убаченом листићу опредијелили да праве друштво групи од 55,5 % или групи од 44,5%. Поигравајући се тим цифрама ДПС је успијевао да обесмисли не само све изборе од локалних до парламентарних већ и да подрије идеју државности Црне Горе.
Ако међу 55,5% “патриота” нема оних који су у стању да искажу подозривост према човјеку који не плаћа порез већ га величајући његов наводни патриотизам својим гласовима доводе на мјесто предсједника државе о каквом патриотизму причамо.
Ако међу 44,5% “издајника” нема спремних да искажу подозривост према учмалости политике која се највећим дијелом заснива на пуким антитезама о каквој опозицији причамо.
Иако су политички гријеси “патриота” неупоредиво већи од грехова “издајника” компромитације бирачког права, легалитета, легитимитета и осталих изборних тричарија заједнички су гријех. Одговорност дијеле и они који варају на изборима и они који дозвољавају да буду преварени на изборима.
Атанас Ступар
