Пише: Милутин Мићовић
Иницијативу УН да се изгласа резолуција о почињеном „геноциду“ у Сребреници, доживљавамо као продужетак НАТО бомбардовња српских земаља, сад другим средствима. Сада се директно бомбардује колективна свијест српског народа, његова историја и култура, карактер.
Подржавање те резолуције од стране црногорске владе додатна је срамота Црне Горе и насиље над истином и савјешћу њеног носећег народа – српског.
Црна Гора је, нажалост, заузела тај курс, управо у вријеме бомбардовања српског народа ’99 г.од стране НАТО.
Тада је је Црна Гора погазила своју јуначку традицију и постала слуга свјетских моћника. Управо оних моћника који су је бомбардовали и у прва два свјетска рата.
Стихом до свјетлости и смисла: Мићовићу награда Ободско слово
Тај политички курс Црне Горе води је у антисрпство, што је друго име за уништење свог историјског достојанства, окретање леђа и својим историјским пријатељима и пут у своју безличност и нестајање. Са тим се Срби у Црној Гори не мире што су и показали.
С друге стране, агресивно диктирање мањим джавама правила понашања, од стране САДА, говори о унутрашњој кризи западног свијета, који у судару с Русијом губи статус свјтске силе и своје културно и демократско достојанство.
Овај левијатански напад на достојанство српског народа говори о његовој важности који стоји на путу као препрека остварењу тих тоталитарних намјера свијета који се већ понаша као рањена звијер.
Не могу, ипак, да не вјерујм у свој народ. Вјерујем поред многих антинародних и антиисторијских потеза званичне црногорске власти. Вјерујем да ће народ изджати све и сачувати образ и достојанство и своје историјске пријатеље.
Изјава за РТ Балкан
