Пише: Милош Миљковић
Српска напредна странка још једном је на београдској политичкој чоји одиграла прави потез, сачекваши да се опозициони играчи за столом поделе, како би, док се противници баве собом, осигурала још четири године сигурног добитка. На крају партије, СНС је добила Сава Манојловића као озбиљног противника, умало изгубила Ниш, али је зато осигурала Нови Сад. И скоро све општине по Србији.
Они који су „изабрали борбу“ потврдили су олимпијско гесло да је „важно учествовати“, док је лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас изабрао да у изборној ноћи остане мимо очију јавности, у складу са изборним листићима у престоници. Политичке акције доктора Бранимира Несторовића порасле за скоро цео капитал. У Србији су синоћ одржани локални избори.
Фактор Саво: Герилски приступ упалио у Београду
„Крени – промени“ Сава Манојловића, приликом свог првог изласка на нераван и прилично блатњав терен српске политике, са својим покретом остварио је у Београду резултат на коме би могли да му позавиде и много искуснији учесници српске политичке лиге, зрели за селекцију ветерана. Ако се погледа уназад, стоји оно што је Манојловић рекао током изборне ноћи: то јесте процентуално најјачи изборни резултат појединачне опозиционе организације, не рачунајући коалиције.
Што се Новог Сада тиче – чини се да је могло боље, док Ниш није толико изненађење, јер „Крени – промени“ у кампању у највећем граду на југу Србије није уложио толико времена нити ресурса у поређењу са Београдом и Новим Садом.
Упутство које је „Крени – промени“ дао контролорима на изборним местима, да не потписује записнике, такође је паметна одлука, уколико се присетимо да је аргумент владајуће странке да је на претходним изборима све било регуларно пошто су контролори опозиције потписали записнике.
Кампања која је у Београду покрету на челу са Савом Манојловићем донела солидан резултат вредан поштовања изнета је на креативан начин, без превеликих улагања, без билборда и телевизијских спотова. Укратко, „на мишиће“, на штандовима, по улицама, личним контактом са грађанима уз бројне активисте и волонтере. Било је и кампање и спотова по друштвеним мрежама у сопственој продукцији, али су оне гушене бројним страницама које су по стилу и монтажи опонашале „Крени – промени“, а заправо шириле анти-рекламу за поменути покрет.
Нису гласачи заборавили ни Манојловићев у неку руку герилски приступ и борбу за овериваче потписа, које је власт покушавала да им ускрати, упадање у зграде општина и обећања да ће спавати у њима. Кампању је обележило и обарање листе „Крени – промени“ на Врачару због процедуралних недостата, за шта је Манојловић директно оптужио председника ССП-а Драгана Ђиласа, који му није остао дужан. Тако је власт могла да се наслађује још једним сукобом унутар опозиције, таман пред излазак на биралишта, док су се опозиционо орјентисани бирачи питали „докле више“.
Тај сукоб, подсетимо, започео је раније, а у јавности је тињао само кроз пасивно-агерсивне изјаве са обе стране. Јер, Манојловић је после објаве до сада појединачно најснажније партије опозиције, Странке слободе и правде, да неће учествовати на изборима, политички прагматично видео упражњено место на опозиционом пољу и искористио га. Манојловић је чекао свој тренутак, дочекао га и искористио у доброј мери. Ако је судити по синоћним изборима, у неким будућим политичким биткама „Крени – промени“ биће један од стожера српске опозиције.
Цех бојкота и збуњивања бирача…
Можда би који проценат више Београђана „изабрао борбу“ да није било толико надгорњавања између дојучерашњих коалиционих партнера има ли уопште смисла обављати своју „грађанску дужност“ у оваквим изборним условима. Руку на срце, ни тих пар процената горе на изборној скали ништа значајно не би променио, осим што би коалиција „Бирамо Београд“ имала којег одборника више у градској скупштини (и можда неку општину више).
Зашто је исти производ скупљи у Србији него у Њемачкој?
Као утешна награда, могла би да буде власт на градској општини Стари град, али ни то за сада није потпуно извесно. За Врачар још мање. Све и да формирају власт у центру града, питање је шта би са њом могли да ураде, јер ће у напредњачком маниру, централна градска власт чинити све да их опструише на сваком кораку.
Током изборне вечери, Радомир Лазовић из коалиције „Бирамо борбу“ поручио је нешто слично што је Саво Манојловић говорио у току кампање. Поред Српске напредне странке, он је оптужио и дојучерашње коалиционе колеге, највероватније мислећи на ССП, за „гурање клипова у точкове“, који су били „болни и тешки“. Лазовићева порука да очекују победе у Нишу, Новом Саду и београдским општинама у моменту док ју је јуче изговарао више је звучала као лепа жеља, него нешто што је реално оствариво.
Истина, после битке сви су генерали. Утисак, који сам по себи не мора да буде тачан, али недвосмислено утиче на бираче који се колебају да ли да гласају био је овакав: радило се, али је могло енергичније. Чињеница је, како се синоћ пожалио Лазовић, и да је део медија инсистирао, па може се чак рећи и заговарао идеју бојкота. Али, на крају, иста правила важила су како за њих, тако и за Манојловића.
This is by and large the biggest failure of Europe in Serbia and in the Balkans.
Many young people in Serbia don't seem interested in democracy, rule of law and civil liberties compared to their counterparts in the rest of Europe.
— Thomas van Linge (@ThomasVLinge) June 2, 2024
На концу, размирице у опозицији један су од кључних стубова на којима Српска напредна странка годинама уназад темељи своју власт. Београд је остао у рукама власти, а опозиција сада има довољно времена до натенане, до новог изборног циклуса, одлучи „ко је вјера, а ко нејвера“… Натенане.
Победа без победника: Нишки доктор из другог плана
За доктора Драгана Милића и групу грађана која носи његово име и презиме, условно се може рећи да су звезде јучерашњих избора у Нишу. Са кампањом у коју су, према Милићевим речима, уложили 500.000 динара, уз 24 секунде помињања на Радио-телевизији Србије, освојили су таман толико – 24 процената гласова Нишлија. Њега и његову листу је синоћ на конференцији у централи напредњака поменуо и члан СНС-а и председник Србије Александар Вучић, уз константацију да су остварили значајан резултат.
Милић, кога су такмаци из других опозиционих табора чак и оптуживали да је „тројански коњ СНС-а“ (као и Манојловића), синоћ је, после објављивања резултата, недвосмислено поручио: „неће бити никакве сарадње са СНС“.
Познати нишки кардиохирург који је у својој компањи инсистирао да Нишом треба да управљају људи из тог града, а не они који слушају београдске централе странака, поручио је да су „победиле све Нишлије и Нишлијке, јер су желели победу и она је дошла“.
Нова постава нишких напредњака није се баш прославила на свом изборном дебију у поређењу са друга два велика града. Освојили су тек толико гласова да би заједно са такозваном мањинском Руском странком на једвите јаде могли да фомирају власт у граду на Нишави. Иако су напредњаци, што је потврдио и сам Вучић, знали да ће борба за Ниш бити тешка, ни они се нису надали овако лошем резултату. Само да постизборним инжењерингом, са којим СНС има дугогодишње искуство, број одборника власти у данима после избора не почне да расте.
Шок у војвођанској равници и(ли) најслађа победа напредњака
Ако је тако лош резултат у Нишу био изненађење за напредњаке, у истој мери била је то убедљива победа у Новом Саду, где је за СНС гласало чак 52 одсто изашлих бирача, што је чак 46 од укупно 78 места у градској скупштини. Да су опозициони бирачи могли да се кладе на један од градова у који би власт могла да изгуби после синоћњег затварања биралишта, у већини случајева био би то Нови Сад. Ни удружена опозиција која је у току дана на Новосадском сајму пронашла кол-центар владајуће странке, око чега је настала општа гунгула, није успела да оствари додатан синергијски ефекат и мотивише неодлучне опозиционе бираче да оду до бирачких места. Доказ да је расцеп у Србији против насиља издувао моментум.
Часлав Д. Копривица: Власти играју нечасну игру и дижу халабуку око резолуције о Сребреници
Ипак, ни много веће излазност од оне која би за неколико процената подигла статистичку криву не би могла значајно да утиче на резултат. Сума сумарум, ако је Ниш највеће разочарање Српске напредне странке, резултати са гласачких места у „српској Атини“ за напредњаке су дефинитивно најслађа победа. Нови Сад је постао „драгуљ у круни“ Вучићеве констатације тик после затврања: „Имамо сјајан резултат“.
Човек-странка: Несторовић без огреботине
Ни цепање покрета, међусобне оптужбе због пара из буџета, оптужбе власти да је одговоран за понављање избора у Београду, није у политичком смислу ни огребало лидера покрета Ми – Снага народа, контроверзног докотара Бранимира Несторовића. Напротив. На београдским изборима остварио је скоро дупло бољи резултат него на пређашњем гласању. Овај податак говори о томе да Несторовића подржава тврдо језгро такозваних „вансистемских“ бирача, који немају поверења ни у власти нити у опозицију, али су склони разним научним и ненаучним теоријама које у јавност, још од времена ковида, износи доктор Несторовић.
Уочи избора чак ни истраживачи јавног мњења нису желели да излазе са бројкама и предвиђањима за Несторовићев покрет јер је, како су говорили, његове бираче тешко „ухватити“ у истраживањима. Несторовићу очигледно није било тешко да их „ухвати“, што је за његов покрет велики капитал за неко будуће гласање, али је из угла политичке културе и идеја које у нашем друштву имају незанемарљивуо подршку помало забрињавајуће.
Извор: НИН
