Један од људи са огромним бременом, читаве хиљадугодишње цивилизације којој је припадао, био је Јан Кертис, фронтмен бенда Joy Division. . .
Радило се о младом човјеку, кога је превелики терет убио, окончао је живот самоубиством у двадесет трећој години живота. Јан Кертис је био дубок емоционални тип, који је свијет доживљавао дубоко, болно. Па, и тема холокауста као болно искуство људског рода га је фасцинирала. Сам назив бенда Joy Division, преузет је од одјела нацистичких логора, а представљао је тзв. кућу лутака, гдје су заробљенице служиле нацистичким војницима за забаву, тј. као проститутке. Прије тога назив бенда био је Варшава. Са промјеном имена популарност му је драстично порасла.
По неким историчарима умјетности рок култура је прошла током свог постојања читаву културу западне цивилизације од крсташких ратова до данас. Ту спада и западна сакрална музика, барок, класицизам, романтизам, модерна, и почела је саму себе да премотава. Joy Division се налазио на самом том историјском крају. Тако да је тај бенд чију је срж чинио Кертис, носио терет читаве западне цивилизације, која се у двадесетом вијеку завршила логорима за масовно уништење људи.
Млад човјек попут Кертиса, који је био епилептичар, није могао да се носи са тим. Као да је самом својом болешћу и својим епилептичким играњем на сцени, које је за њега било каректеристично, хтио да побјегне, да се извуче. Није успио. Прије него што је Маја 1980. године извршио самоубиство одслушао је читав албум Иги Попа. Баш непосредно прије него што се убио, требали су да наступе у Америци. Остали чланови бенда су говорили да нијесу знали да је Јан у тако лошем психичком стању. Након његове смрти бенд се расформирао, а остатак бенда је основао нови “New Order“, који је најпознатији по свом хиту “Blue Monday “. . .
Сматра се да су се након панка и новог таласа изгубили велики умјетнички покрети, остали су појединци. Добро, неки наставак панка представљао је гранж, са својим најпознатим бендовима Нирвана, чији је фронтмен Курт Кобејн завршио попут
Кертис, Audioslave, гдје је вокал прије неколико година такође извршио самоубиство.
Прича са појединцима попут наведених се завршава са Ејми Вајнхаус, која није била ни рођена за вријеме живота Јана Кертиса, а чија се годишњица, тј. десет година од њене смрти обиљежава ових дана.
