Пише: Милош Лалатовић
Често се задњих година у регионалној јавности дискутује о светосављу. Многи аналитичари, интелектуалци посматрају га као феномен српског национализма, па чак и шовинизма. Но, да ли је заиста тако?
Да би смо разумели појам светосавља, можемо се осврнути на књигу светог Јустина Поповића “Светосавље као философија живота“. Предговор књиге је написао свети Владика Николај Велимировић. У једном дjелу предговора он наводи, да се светосавље може разумjети као Православље српског стила. Ова једна реченица из предговора је била довољна за разне поменуте интелектуалце да светосавље означе као српски националистички клерикални покрет ,,крви и тла“. Ово доказује да ови људи вjероватно ако су се обавjештавали о светосављу из поменуте књиге, прочитали су у најбољем случају, једино предговор, који су обрадили и протумачили на њихов начин. Међутим, мислим да највећи број само стереотипно понавља шта су чули једни од других. Наравно, погрешно тумачење се даље ширило у погрешном смjеру. Треба додати да су оваквом ставу заиста можда и допринијели поједини српски националисти, који су светосавље погрешно одређивали.
Са становишта светог Јустина Поповића светосавље се може одредити као идење за Исусом Христом. У разним аспектима живота. Свети Сава је као водич ка Исусу Христу. Најпре, српскога народа, јер као што каже Исус Христос, “Ја сам дошао најпре изгубљеним овцама дома Израиљева“. Али то не значи да је дошао само Јеврејима него читавом свијету. Проглашавати светосавље као идеологију ,,крви и тла“, било би као да неко за хришћанство каже да је то јеврејска поменута идеологија. Тако рецимо, може неки народ или човјек, путем светосавља, како га је описао свети Јустин Ћелијски да дође до Исуса Христа, а да уопште није Србин. Поготово Срби представљају мост између Истока и Запада. Имамо манастир Студеницу, која је споља у готичком западном стилу, а изнутра у византијском. Тако није чудо, како каже Владика Јован Ћулибрк, да је баш манастир Платина у Америци, а који је основао отац Серафим Роуз, припао Српској Православној Цркви. Kао, што су апостоли Петар и Павле симболи Рима, свети Патрик Ирске, света Нина Грузије, свети Сергије Радоњешки Русије, тако је и свети Сава Срба. У том неком националном смислу се може посматрати, али то је споредно не главни значај. Главни значај јесте да је путем светог Саве, Срби, па и остали балкански народи и разни појединци широм света учврстили своју веру у Исуса Христа. То је главни значај светосавља, не као што то желе да представе острашћени националисти или грађански оријентисани интелектуалци. Са тим показују да причају напамет, да по својој некој логици доносе закључке.Светосавље је по светом Јустину Ћелијском, бијег из ,,воденице смрти“ овога света, проналажење смисла разних аспеката људског делања путем Христа. Значи светосавље је пречица ка Исусу Христу, који даје смисао људском постојању на земљи.
