Пише: Милош Лалатовић
У нашој Православној Цркви постоје житије многих храбрих девојака. Међутим, често се мисли да то припада неким давним временима када су људи били сасвим различити. Али случај Свете мученице Јаглике (Аџић) показује да и у релативно скоријој прошлости су постојали млади људи чије житије одговара сасвим оним славним светитељима из прошлости.
Света Јаглика се родила 1926. године у мјесту Пива, Црна Гора. Родитељи су јој били Крсто и Стоја Аџић. Од раног узраста је била врло радна. Осим тога и врло паметна, па су родитељи после завршене основне школе планирали да је пошаљу на даље школовање у Гацко. Али пакао Другог свјетског рата је прекинуо ове планове. Јаглика је била и побожна. Увијек је кадила кућу уочи недеље и празника, нарочито Светог Јована Крститеља. Породица је заједно вечерала и увијек се читала молитва пред јело.
Када је почео рат показала се још једна Јагликина добра особина, сналажење у опасним ситуацијама. Пошто су Пивом пролазиле различите војске пустошећи људе и стоку, ова паметна ка се облачила у дроњке и прљаву одјећу. Лице је мазала гаром, а све то да би сакрила своју изузетну љепоту од похотљивих војника.
1943. година је била изузетно трагична за становнике Пиве. Припадници Принц Еуген дивизије састављене од фолксдојчера и СС ханџар дивизије су за само неколико дана побили хиљаду и сто пивљана. Нарочито су страдали становници мјеста Доли. Ова зла коб није поштедјела свету Јаглику ни њену породицу. Група људи у којој су се налазили је била претходно спашена од стране неког њемца Андерса из јужног Баната, након што је увидио да се углавном ради о старим и немоћним људима, а и пошто је познао своју колегиницу са школовања учитељицу Даринку. Рекао им је да бјеже, а да ће он и његова три војника пуцати у ваздух. Тако је и било. Међутим исцрпљени људи свратише у колибе да спреме нешто за јело и да се окријепе. Ту их уморне ухвати сан и дочекаше јутро. Али се деси трагична промјена. Колибе опколише припадници ханџар дивизије састављене од босанских муслимана. Ови их почну сурово убијати, живе их палећи у колибама. Тако и Јагликину породицу оца, мајку и три млађа брата од којих су двојица имали десет и шест година. А, Јаглику изведоше да би се наслађивали похотљиво њеном лепотом. Препирући се међусобно чија ће бити, ова храбра ка се надљудском снагом истрже од ових звијери у људском облику и утрча у колибу гдје је горјела њена породица, да и она са њима подијели мученичку смрт. Тако да је Христос свету Јаглику овенчао са два вијенца девствености и мучеништва. Током ових крвавих дешавања Јагликину млађу сестру Виду је једна рођака сакрила. После много времена ово свједочанство о страдању свете мученице Јаглике и њене породица ће пренијети преживели очевидци. Спомен свете Јаглике се слави 6 Јуна по новом календару.
Света мученице Јаглика, моли Бога за нас.
