Њемачки канцелар Олаф Шолц спреман је да Kини прода акције луке Хамбург, али се томе супртоставља шест министара у њемачкој влади, који сматрају операцију ризичном. Француски медији с пажњом прате развој догађаја и најављују да Олаф Шолц планира да отпутује у Пекинг почетком новембра са економском делегацијом.
Kинези купују сигурнији претовар
Париски Монд подсећа да су пре годину дана, 21. септембра 2021. године, компанија за управљање луком у Хамбургу (HHLA) и кинеска бродарска компанија Cosco склопиле споразум, који је тада прошао незапажено, са циљем да олакша размену контејнера.
Уговор предвиђа продају Cosco-у 35% удела у компанији која управља контејнерским терминалом Толерорт, најмањим од четири којима управља HHLA и то за износ од 65 милиона евра.
Идеја је да се ова локација учини привилегованим претоварним местом за Cosco. Операција, која је чекала на одобрење власти годину дана, можда нец́е бити финализована јер се сада постављају питања унутар коалиције немачке владе и шире, о томе какав став треба заузети према Kини – извештава париски Монд.
Зелени и либерали странке СДП – две савезничке странке
Социјалдемократске партије (СПД) у влади – противе се канцеларији која покушава да прогура споразум са Cosco.
„Шта се још мора догодити у свету да би Немачка коначно схватила да се не сме покорити непријатељима слободног света?” твитовала је посланица ФДП Мари-Ањес Штрак-Цимерман.
Шест немачких министарстава надлежних за ову тему деле ово гледиште: министарство за привреду и спољне послове, којима управљају Зелени, министарство за транспорт и правосуђе, којима доминирају либерали, али и министарства унутрашњих послова и одбране, на челу са СПД. У невиђеној побуни, извршили су притисак на канцелара да спречи операцију, за сада безуспешно. Противници пројекта, доказују дугорочне опасности од уговора са Kином. Cosco је државна група, део гигантског интегрисаног конгломерата званог SASAC, директно под контролом кинеског државног савета.
Париски дневник подсећа да је Олаф Шолц био градоначелник Хамбурга између 2011. и 2018. Остао је близак са својим наследником, социјалдемократом Петером Тшенчером, који се залаже за споразум. Није реч о продаји дела луке, која остаје под контролом лучке управе, вец́ о учешц́у у терминалу, објашњава он и додаје да постоји конкурентност Хамбурга у односу на конкуренте Ротердам и Антверпен, који су овластили таква учешц́а. Овоме се додаје и забринутост неких социјалдемократа да ц́е милиони радних места бити угрожени ако се трговински односи са Kином погоршају.
Монд извештава да постоји ризик за немачку страну јер „видимо да Kина врши све снажнији утицај на поморску инфраструктуру и стратешке тачке укрштања светске трговине“.
„Искуство са Русијом, која је држала гасну и нафтну инфраструктуру у Немачкој (резервоари, рафинерије) све док нису недавно стављени под старатељство, показало је колико опасна може да буде превелика зависност од земаља које ц́е вероватно користити ове полуге утицаја као оружје.“
„Не смемо да поновимо ове грешке“, рекао је у петак министар економије и вицеканцелар Роберт Хабек.
Тврдоглави канцелар
„Kанцеларова тврдоглавост постаје све гора јер министарство спољних послова ради на новој стратегији према Kини, која би почетком 2023. године требало да прецизира обрисе чвршће политике према Пекингу. Европски партнери Немачке и Европска комисија такође позивају на то да се у трговинским пословима земље више узму у обзир питања суверенитета и безбедности“, пише Монд.
Случај је симптоматичан за дилему која мучи Берлин од избијања рата у Украјини. Руска агресија није само показала колико је Немачка енергетски зависна од Русије већ и да њена индустрија екстремно зависи од кинеских поруџбина и залиха. Аутомобилска индустрија, али и произвођачи машина и хемикалија, централни сектори производње у Немачкој, у великој мери зависе од пословања са Kином.
Олаф Шолц је у петак у Бриселу рекао да „још није донета одлука“ унутар владе у вези са луком Хамбург. Али време истиче: Берлин има рок до 31. октобра да зустави операцију – пише париски Монд.
Немачки дневник Ханделсблатт преноси да је Европска комисија пролетос издала негативно мишљење о споразуму са Цосцо, уз образложење да би осетљиве информације о активностима луке Хамбург могле да буду прослеђене Пекингу.
Kина – непријатељска сила?
Немачки Die Velt оцењује да Шолц показује скоро исто толико слепила колико и Ангела Меркел по питању руског гаса. Овај конзервтаивни немачки лист наглашава да је само неколико недеља уочи канцеларове посете Kини, вест изазвала бројне критике. Die Velt се посебно придружио онима који сматрају да је неприхватљиво да кинески оператер Cosco преузме 35 одсто акција хамбуршког лучког терминала Толерорт.
„Шолц нуди непријатељској сили директан утицај на стратешку инфраструктуру у Немачкој. После флагрантног неуспеха политике према Русији, позиција канцелара је несхватљива“, пише Die Velt.
Од пораста тензија између Kине и Тајвана, Немачка преиспитује своје односе са азијским џином. Рат у Украјини показао је Берлину проблеме које може изазвати превелика економска зависност од ауторитарних режима. Међутим, „Kина је већ највећи немачки трговински партнер, а немачка привреда чак више зависи од те земље него од Русије“, указује Die Velt.
У новембру Олаф Шолц иде у „прву посету Kини неког шефа владе из Г7, после три године кинеске изолације због пандемије ковид-19“. Чинећи то, лидер највеће економије Европске уније „шаље поруку да ‘бизнис мора да се настави’”, примећује Die Velt.
Индустрија занемарује упозорења
Чини се да се свет немачке индустрије креће у истом правцу.
„Прошле недеље је новинска агенција Ројтерс открила да (произвођач аутомобила) Волксваген разматра формирање заједничког предузећа са кинеским специјалистом Хоризон Роботицс (за развој софтвера за аутономну вожњу)“, подсећа агенција.
Месец дана раније, „хемијски гигант БАСФ отворио је огромну производну јединицу у Зхањиангу, у јужној Kини“.
Тренутно, немачка енергетска транзиција већ зависи од те азијске земље, при чему кинеске компаније имају монопол на ретке сировине и на одређене материје који се користе у производњи електронских чипова или електричних мотора. За Die Velt, „ставови Пекинга о луци Хамбург показују да би Народна Република, у случају сукоба, могла политички да искористи немачку зависност и да је то чак један од њених примарних мотива“.
Извор: balkanmagazin
