Пише: Милош Лалатовић
Један од контроверзних филмова Стенлија Кјубрика је и “Паклена поморанџа” из 1971. године. Филм је настао по истоименом роману Ентони Бурџеса. Говори о дистопијској будућности Велике Британије, па и свијета. . .
Филм прати групу младих хулигана , који безобзирно тероришу град. Све то им представља неку патолошку игру, при том, као да су оперисани од савјести, јер људи усред њихових ноћних забава гину, да они тога често нијесу ни свјесни. Најприје одлазе у авангардни клуб ”Корова”, гдје су столови и инвентар у облику голих жена. Ту пију необично пиће слично млијеко зачињено дрогама, које им служи да се како кажу ”наоштре”. . . Након тога крећу у акцију. Пребијају старце бескућнике, упадају људима у куће, гдје их малтретирају, туку, силују жене. Међутим, и сами жртве су превише ексцентричне, иако угледни грађани, што све ствара специфични амбијент. Станови су им опремљени скупоценим уметничким дјелима у облику статуа фалуса , умјетничким сликама са порнографским садржајем. Све то ову групу хулигана још више забавља и служи за њихов безосјећајни хумор. Тако је карактеристична сцена гдје главни од њих Алекс, упада жени у стан у намјери да је опљачкају , док га пријатељи чекају напољу. Жена је била паметнија од претходника и није их пустила у кућу на фору да је ”пријатељ повријеђен”. При том зове полицију да провјере о чему се ради. Али , хулигани не одустају. Алекс упада у кућу кроз један отворен прозор. Почиње контроверзна и провокативна сцена између Алекса и жене, кад узима скупоцјену статуу фалуса, а жена из страха да је не поломи трчи за њим по кући. Пошто има патолошки насилничку природу, неко вријеме се забавља са њом, потом је убија истом том статуом. . .
При покушају бјекства остатак банде га из освете издаје, привремено га осљепљујући. Бива ухапшен. . . Забава је завршена. . .
Бива осуђен за убиство и добија вишегодишњу робију. Међутим, појављује се начин да изађе. Влада примењује нови експеримент гдје затвореници треба да се излијече од криминала специјалном методом. Алекс пристаје, не размишљајући о посљедицама. Разним техникама бива брзо излијечен тјеран да гледа сцене насиља и секса, које му постају одвратне до те мјере да добија нагон за повраћање. Свему овоме се супротставља затворски парох, као атак на људску природу. Јер, човјек, ако нема истинску слободу не може бити добар. При том као велики љубитељ Бетовенове музике, јавља му се као нус реакција мука и на њу, посебно на некад омиљену “Девету симфонију”. . .
Кад изађе из затвора бива одбачен без обзира на “излијечење”од породице, родитељи доводе у некадашњу његову собу подстанара младића, који им постаје као син. Влади и министру постаје попут трофеја. Одлази у кућу богатог писца, чију је жену некад брутално силовао, натјерајући га да све то беспомоћно гледа. У почетку га овај не препознаје или бар се тако чини. У разговору са писцем сазнаје за смрт жене, за коју овај тврди да је настала као последица силовања, тачније ,,модерног доба”.
Пошто га препознаје, сазнавши да му смета Бетовенова музика, човјек му се свети на тај начин што га успављује , закључава, а онда му до даске пушта ”Девету симфонију”. Алекс у том стању скаче са прозора, покушавајући да се убије. Али није. Бива изломљен, буди се у болници. Све су јачи протести јавности на експеримент владе. Министар, који га је одабрао за експеримент му долази у болницу, угађа на сваки начин, не би ли добили следеће изборе. На крају пред бљеском фото апарата у загрљају са министром у болничком кревету, бива на необичан, оптимистички смијешан начин “излијечен” тј. опет постаје стари. . .
Филм подсјећа у извјесним сценама на каснији филм Оливера Стоуна о “Дорсима”. . Педесетих и шездесетих година су били актуелни експерименти америчке владе са проблематичним и маргинализованим људима. Најчешће се то радило путем ЛСД и других психоделичних дрога.
На неки начин се овдје предвиђа тоталитарна психотерапеутска стварност, која одузима људима могућност и право на ,,гријех”. Може се довести и у раван са данашњом причом о чиповању људи, електронском новцу и итд, а све у сврху да би се безбједност подигла на високом нивоу. . .
