Пише: Милош Лалатовић
У слично вријеме су одржали концерте два врло популарна музичара, обадвојица позната по шокантним наступима, али на различите начине. Ози Озборн из бенда Блек Сабат и Марко Перковић Томпсон, коме су по властитом свједочењу узор били познати хард рок и метал бендови.
Тактови за неупућене слични, а толико различити. Два велика концерта двојице мега популарних музичара, једног свјетског, уз које су одрастале генерације више од педесет година. Углавном младих бунтовних људи, који су презирали ауторитете ма одакле они долазили, други млади, којима су ауторитети били ћаћини, стричеви, дидови, и итд, узори. А које су ови вјешто скривали у бившој СФРЈ, правећи се велики Југославени, док не дође вријеме, али и они који нијесу скривали своју идеологију, али сами себе јесу, почев од Латинске и Сјеверне Америке до западноевропских земаља, но углавном се чекало да се појави неки расни човјек, и појавио се давно, али је свој пун урлик “ за дом спремни“, добио тек прије два дана на загребачком хиподрому. Да, то је исти главни град државе из које су Дарко Рундек и његов бенд Хаустор, Парафи, Горан Баре и Мајке, интелектуалци Ведрана Рудан, Даша Дрндић, Славенка Дракулић, Игор Мандић, Крист Новоселић, члан чувеног свјетског бенда Нирвана, а чији су коријени из Хрватске, и који је на једном њиховом концерту, након што су постали свјетски познати наступали у Италији, у пограничном подручју са Хрватском и Словенијом, баш када се онај грозни рат увелико захуктавао, на чисто нашем језику већине народа и народности, рођени Американац на почетку наступа се представио овим ријечима “ми смо Бијело дугме“.
Сви знамо за цифру од преко пола милиона људи који су присуствовали овом Томпсоновом ритуалу, јер се не може овакво нешто назвати обичним концертом, ма колико био ултра-националистички. Ово је био екстатични доживљај, са тешким пиротехничком средствима, који замало нијесу изазвали пожар, стварајући оптичке религијске илузије, са високим функционерима државе за коју велики број свијета није ни чуо, као ни за остатак наших држава, народа и народности. Ово је био духовно-душевни оргазам, иако обиљежен званичном хришћанском конфесијом, а такво стање би црквени Оци назвали прелест. Прелест је старословенска ријеч и значи у преводу ,,обманути самог себе“ , или уз помоћ нечистих сила или демона, мада људима они често и нијесу потребни, без да понекад додају мало гаса, ако се ситуација успори нечијим молитвама или милошћу Божијом.
Ози Озборн и његов бенд Блек Сабат или у преводу црни сабат, тј. дан када се изводе магијски ритуали, био је деценијама обиљежен од стране разних ,,душебрижника“, као сатанистички и слично. Стварно не браним Озија и његове колеге, можда су претјеривали и то жестоко. Али и они су можда настали као реакција на лицемјерно хришћанство и лицемјерне хришћане. Они и ако су се правили црни, можда је њихово црнило свјетлије и богоугодније од лажне свјетлости тзв. хришћана, који славе у својим пјесмама разноразне Максове месаре, логоре за дјецу, по неким свједочењима првим у свијету, убијање људи на најмонструозније начине. Не знам, многи су рок музичари кокетирали са нацизмом да би шокирали, па, забога и Сид Вишиз из бенда Секс пистолс је носио мајицу са нацистичком свастиком или кукастим крстом, без обзира што је његова дјевојка Ненси Спанген била Јеврејка.
Изгледа да је Томпсон зезнуо многе свјетске познате шок мајсторе, почев од Ози Озборна до Мерилина Менсона.
Ози или Томпсон, питање је сад…
