Пише: Милош Лалатовић
Постоје људи, који могу стварима ,,небитним“, на први поглед да дају важност, тј, ,душу“, што би рекли. На тај начин те ствари постају симбол једног времена, коме дају неки љепши карактер. Такође, они дају и људима неку посебност, и приказују их у другачијем свијетлу. Један од таквих личности био је и Енди Ворхол. Необична људска фигура двадесетог вијека, у сваком погледу, и што се тиче своје физичке појаве, а поготово што је овјековјечио ствари, којих се нико раније није сјетио да могу бити предмет умјетничког дјела.Тако обична конзерва парадајза, боца кока коле, фотографије Мерилин Монро, приказане на другачији начин постају главна инспирација овога необичног човјека.
Ворхол остварује значајне резултате и што се музике тиче. Тако као један од његових пројеката је бенд „Велвет андерграунд“, који је настао шездесетих година прошлог вијека, а разликовао се од бендова тадашњег популарног хипи покрета, и један је од претеча панка , који ће настати десетак година после. Чувен је његов омот албума овога бенда ,,жута банана“ .Такође, познат је његов утицај на пјевачицу Ницо, која је наступала са овим бендом.
Велики утицај имао је и на Дејвида Боувија, који му посвећује пјесму „Енди Ворхол“, као и на бенд Дево. Ворхол је био пријатељ са многим музичарима, којима је радио омоте албума. Позната је његова изјава да „у будућности ће свако имати петнаест минута славе“, што се полако и остварује, као и његово размишљање на рачун потрошачке културе, коју хвали због доступности истих производа свима без обзира на друштвени статус.
Рецимо, кока кола, свима је доступна иста кока кола, и не може се створити боља, предсједник пије исту кока колу, као и бескућник на улици. Интересантна су и његова религијска убјеђења. Припадао је гркокатоличкој цркви, редовно присуствовао литургији, волонтирао у склоништима за бескућнике, посјећивао цркву готово сваки дан. На његов рад утицала је иконографија Источног хришћанства. Ворхол је преминуо 1987. године од последица инфаркта. Сахрањен је на гркокатоличком гробљу у предграђу Питсбурга. Посмртни говор му је поред осталих људи одржала и Јоко Оно. Музеј Енди Ворхола је највећи амерички музеј посвећен само једном човјеку. Енди Ворхол један од великих симбола двадесетог вијека
