Пише: Милош Лалатовић
Једна од првих урбаних књига у овом региону је по многима Ca. Blues од Милана Оклопџића.
Замислите човјека, који из социјалистичког система Југославије оствари амерички сан. Уђе у високо друштво Америке, дружи се са Сем Шепардом, Ферлингетијем, слуша говоре Алена Гинсберга, предаје на америчком универзитету, његове драме се изводе у високом друштву и помно се прате, присуствује журкама познатих људи.
Све то је описано у књизи Милана Оклопџића Ca. Blues. Да, и више од тога. Буквално. Дружење и љубав са дјевојкама из високог америчког друштва, остављање истих, налажење нових, друштво андерграунд људи и за већински конзервативну Америку. Све ово се одвија 1976.године. Ово је искусио наш Београђанин Милан Оклопџић или Мика Оклоп. Јер, написано у роману, прво је искусио сам. А све то је описао у свом већ поменутом култном дјелу. Замислите филмове попут “Злог поручника“ са Харви Кајтелом из 1992.године, “Петперачких прича“, Квентина Тарантина. Слично можете наћи и овдје, само још раније. Разговор са Лоренсом Ферлингетијом, сусрет са моторциклистима “Анђели пакла“. Роман, испуњен дрогом, сексом, свом спољашњом слободом, које је у то вријеме социјалистичка омладина само сањала. Кад се појавио те 1981.године роман је био револуционаран. Већ се омладина у Југославији увелико ослобађала стега комунизма, нови талас је био на врхунцу. Зато није ни чудо што је Ca. Blues достигао тираж од невјероватних сто десет хиљада примјерака.
Ca. Blues је отворио простор многим урбаним писцима. Роман написан под утицајем битничке књижевности, исту је пренио и на наше просторе. Ослобођење људског духа, бар спољашњих окова, ова књига је направила прекретницу. Мика Оклоп се у књизи скроз интегрисао у америчко друштво. И, то ни мање ни више него у његовом андерграунд врху. Међутим у Југославији, књига има проблем да нађе издаваче. Слично као Бароузов “Голи ручак“, Гинсбегов “Урлик“, педесетих година, тако сада и ова књига доживљава одређени вид цензуре. Ипак, бива одштампана и доживљава успјех.
Након овог романа Милан Оклопџић је написао још неколико књига. Сели се 1992.године са породицом у Америку, у Калифорнију. Бива разочаран ратном ситуацијом у Југославији и системом вриједности који рат носи. Постао је члан америчког Пен-а. Пише запажене позоришне драме, које привлаче пажњу.
Умро је 1. Јула 2007. године у педесетдеветој години живота.
