Милош Ајковић, младић из Зете, на Видовдан, а нарочито дан послије, преживио је тешку тортуру од стране припадника такозване косовске полиције, и то само зато што је на Газиместан дошао у црногорској народној ношњи, са тробојком у руци и крстом око врата. Празник је провео у Грачаници и на Газиместану, гдје је након парастоса косовским јунацима приведен заједно са још 16 младића из Црне Горе, Републике Српске и централне Србије. Тиме што је на себи имао црногорску народну ношњу, по логици окупационих власти у јужној покрајини Србије, изазвао је мржњу и међунационалну нетрпељивост.
Након изречених новчаних казни због наводног кршења закона, сви приведени младићи су ослобођени, а Ајковић је остатак дана и ноћ провео у молитви и духовном сабрању у манастиру Драганац у Косовском Поморављу, са већим бројем ходочасника. Сјутрадан, кренуо је кући преко административног прелаза Јариње. Ту је поново заустављен као, како каже, највећи криминалац.
Ексклузивно за ИН4С, Ајковић свједочи о паклу који је прошао том приликом.
-Искомадали су ми ношњу, отели заставу, покушали да ми скину крст с врата. Тражили су да се одрекнем своје вјере, части, народа. Псовали су ми све црногорско. Био је то прави пакао.
Са Јариња су ме најрпије одвели у оближњи полицијски контејнер и без икаквог повода — почели да ме туку. Свим могућим средствима. Нијесам знао шта ме је снашло. То је била стравична тортура. Уз бруталну силу натјерали су ме да изговорим: „Косово репубљик“. У глави ми је била само породица. Да сам мислио на себе, другачије бих се понио, сасвим извјесно.
-Ношњу су ми поцијепали, капу шутирали, заставу — симбол мојих ђедова — поцијепали. Кидисали ми на крст. Мало је рећи да је било паклено тешко. Потом су ме ставили у мој ауто, који су они возили до административног прелаза, и рекли да ми је доживотно забрањен улазак на Косово и Метохију. Све то без икаквог папира, без права и да помислим на примједбу.
Осујећен, понижен, али не и сломљен, Ајковић каже да не тражи сажаљење.
— Нијесам ја никакав јунак. Оно што сам издржао, издржао сам јер нисам имао избора. Осјећам се понижено због онога што су ме натјерали да изговорим, због части коју су ми покушали отети. Друштвене мреже су од мене направиле некаквог јунака, а ја баш онако понижен на Јарињу нисам те хвалоспјеве заслужио,. Напротив, стидим се. Нијесам био на висини онога што традиционални Црногорци носе у себи.
Ћутање званичне Црне Горе на тортуру коју су преживјели он и други његови сународници неће да коментарише. Свима, каже, нека буде на душу.
-Бог је једини који суди свима нама. Толико о томе – казао је Ајковић за наш портал.
Сваки пут да нас буде више на Газиместану и на Космету уопште
Ајковић поручује да све што се њему десило никако не треба да буде препрека било коме да иде на Космет, већ напротив, мотивација да сваки пут посјете у овом дијелу Србије буду масовније.
-Ништа није светије за наш народ од Косова и Метохије. Нити можемо, нити желимо – да се одричено најважније српске територије и наших светиња, поручује саговорник ИН4С-а.
Извор: ИН4С
