Пише: Милош Миљковић
Очекивати од територије која је једнострано прогласила независност 2008. године кршећи међународно право и резолуцију Уједињених нација да се придржава договора и правила потпуно је сулудо, а то су и показале године за нама. Иако су снаге КФОР-а једина војна легитимна формација на територији Косова, а према Резолуцији 1244, на недавном обележавању осамнаесте годишњице самопроглашене независности у Приштини, дефиловале су Косовске безбедносне снаге у пуној опреми. План је да до 2028. године поменуте снаге достигну „пуне капацитете“, те да се онда самопрогласе за војску.
Да бисмо дефинисали како смо се нашли ту где смо сада, неопходно је вратити се у не тако далеку прошлост. Такозване Косовске безбедносне снаге (КБС), које већ данас имају све одлике војне структуре – само се још увек не називају војском, настале су 2009. године, трансформацијом из такозваног Косовског заштитног корпуса (КЗК). КЗК био је, на површини, организација „цивилне одбране“, која би начелно требала да се бави помагањем становништву приликом временских непогода и других недаћа.
Заправо, формирање Косовског заштитног корпуса било је компромисно решење у склопу договора о разоружавању такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК), која није пристајала да положи оружје после сукоба 1999. година. Тако су се некадашњи припадници и старешине ОВК трансформисали у КЗК и притајили неколико година, под велом бриге о поплавама и клизиштима – а све по уредби УМНИК-а. Ако се, макар и овлаш, погледају амблеми и застава Косовског заштитног корпуса, види се да су они готово идентични са ОВК – само се у средини, уместо црног албанског орла, налазе црне контуре територије Косова.
„Прва последица – слом Универзитета“: Косовски закони ударац на преостале српске институције
И док старешине Ослободилачке војске Косова у Хагу – Хашим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Селими и Јакуп Краснићи – чекају изрицање пресуда за ратне злочине на Косову у периоду од 1998.-1999. године, оружане снаге фактички настале из некадашње ОВК марширају улицама Приштине. Као и обично, међународна заједница се не оглашава о најавама да ће се зелени амблеми који су са годинама заменили црвене, како је планирано, ускоро називати „легитимном“ војском.
Партнерско наоружавање КБС
Уместо тога, „партнери Косова“ увелико раде на наоружавању КБС. Већ се набављају амерички хеликоптери „блек хок“, затим дронови типа „барјактар“, а „косовари“ су се похвалили и покретањем сопствене производње муниције. У медијима се помињала и уговорена набавка хаубица од 105 милиметара на „хамви“ платформама, а говорило се и о набавци немачког противтенковског ракетног система „панцерфауст три“. Према неким плановима, КБС до тренутка трансформације у војску, требало би да броји око 8.500 припадника – што редовног састава, што резервиста.
Није тајна да се старешине КБС-а обучавају чак и на престижним америчким војним школама, као и на војним универзитетима НАТО земаља региона, али у Турској. Америчка војска на терену обучавала је припадника КБС за руковање минобацачима, а турски војници уче их, на пример, како да рукују аутоматским бацачем граната. То су само неке од обука којима се отворено хвали у медијима. Шта се још дешава „испод радара“ – остаје једино да се нагађа.
Трансформација КБС-а у „војску“ траје сада већ осам година. Она је формално започела усвајањем три закона у приштинској скупштини те 2018. године: први је био Закон о министарству одбране, други Закон о косовским безбедносним снагама и трећи Закон о служби у безбедносним снагама.
Војни савез, провокације и кројење КБС
Не треба губити из вида ни војни савез који су успоставиле Хрватска, Албанија и такозвано Косово. Приштински министар одбране Ејуп Маћедонци недавно је најавио да ће током ове године, негде у Хрватској, бити одржана војна вежба ове две међународно признате и једне непризнате државе. Зашто се две чланице НАТО-а удружују са наоружаним људима у униформама на спорној територији и праве савез – отвара неколико питања, од којих је свакако најважније – против кога је савез уперен. То, наравно, нужно не значи да постоји реална опасност да Загреб, Тирана и Косово удружени нападну Србију али се војностратешки из Београда на такву сарадњу може гледати једино као на потенцијалну опасност.
Политички аналитичар Огњен Гогић каже за НИН да то што се помиње као циљ да такозвана косовска војска постане оперативна до 2028. године, представља нешто што се већ дуго зна. Он подсећа да су 2018. године усвојена три закона у тамошњој скупштини и тада је већ било утврђено да је циљ да се косовске безбедносне снаге (КБС) трансформишу у оружане снаге Косова до поменуте године.
Тишина у Београду и вапај српског народа на Косову и Метохији
„Да се у десет наредних година Косово наоружа, набави војну опрему, да се та војска обучи и стекне капацитете да то постану оружане снаге – по НАТО стандардима. Да постоји интероперабилност, како се то каже. То значи да Косово фактички има војску која је усклађена по свим тим аспектима са војскама које имају НАТО чланице. То је сам по себи процес који се одвија“, указује Гогић.
Изјаве појединих западних дипломата да формирање такозване војске Косова није у супротности са Резолуцијом 1244 УН, наш саговорник коментарише као нешто што је „ван памети“ и подсећа да је врло јасно да по поменутом документу као једино војно присуство које је оправдано – постојање КФОР-а. Гогић подсећа да је прво био формиран такозваних „косовски заштитни корпус“, да је он онда претворен у „косовске безбедносне снаге“.
„То је била мисија за ванредне околности, за хуманитарне акције, а не дакле да буде оружана формација. Сад, рецимо и то је занимљиво. Неко сматра да је Српска листа тада требала да то оспорава. Она није гласала за то, па је то било питање да ли су то закони од виталног националног интереса. Тамо у косовском уставу има да је један број закона од виталног интереса и захтева гласове посланика из невећинских заједница“, објашњава Гогић.
У вези рада на формирању војске Косова, наш саговорник скреће пажњу да НАТО чланице немају намеру да „вечно“ имају своје војнике на Косову. Гогић наводи да је идеја била да да Косово изгради сопствене капацитете, да стане на своје ноге и да онда они полако могу да умањују своје присуство, те да косовска војска, шта више, буде спремна да учествује у мировним операцијама које НАТО организује широм света.
„Све је више питање како је могуће да те две оружане формације могу да функционишу на истом терену – КФОР и КБС. Јер то је ризично. На пример, ја знам из искуства: када је КФОР негде, када се појави, када они патролирају, онда се рецимо специјална полиција повуче, да не буду на истом месту у исто време. Јер ту има ризика – нешто може да се деси“, предочава Гогић.
Он поставља питање како ће се уопште КФОР и његови припадници носити у присуству нечега што све више личи на војску.
Гогић помиње и то што се недавно, у оквиру Минхенске безбедносне конференције, огласила Радмила Шекеринска, заменица генералног секретара НАТО, која је рекла да савез Косова, Албаније и Хрватске доприноси регионалној стабилности. С тим у вези, наш саговорник оцењује да се то испоставило као много озбиљнија прича него што смо првобитно мислили.
„Они су најавили војну вежбу, а колико се ја разумем, војна вежба је увек симулација неког сукоба. Видећемо када буде та вежба дошла, како ће она бити организована, шта се симулира ту као претња – одакле долази напад. Можемо да претпоставимо који је одговор – да је то војна вежба која симулира реакцију ове три стране на напад из Србије, вероватно. Или обрнуто, напад ка Србији. Не знам, то су сад војне ствари“, предочава Гогић.
Извор: НИН
