Пише: Милош Лалатовић
Једна од појава која свакодневно постаје актуелна је ружноћа, приказана на лијеп начин.
Посебну пажњу изазивају особе, које се излажу опасним хируршким захватима, тетовирањем цјелокупног тијела, чак и додатком рогова. Некада по мјерилима већине лијепе дјевојке и мушкарци, а онда се појави неко ко личи на онога како га народ зове, непомјеник или нечастиви. Осим што је врло болно, ово су и врло скупе интервенције и то да би особа што више саму себе унаказила. Али, то се представља као умјетничко изражавање и слично. Не знам какви су узроци оваквих драстичних шокантних промјена, можда неко несвјесно самокажњавање или слично.
Било како било, феномен гдје се ружноћа преставља као нешто лијепо није нов. Сада ту има различитих мотива, неки су морални, као у случају лика Грбавца из романа ,,Звонар Богородичине цркве“, гдје се покушава рећи да иза изузетно ружних људи стоје прелијепе унутрашње особе, само треба дубље сагледати. Сличну поруку носи и бајка ,,Ружно паче“. Овакви примјери и у стварном животу, заиста, нијесу ријетки.
Постоје и одређене субкултуре, које намјерно истичу за већину мрачне симболе, попут, тамне одјеће, прејаке шминке, пирсинге, прављење фотографија по гробљима или усамљеним мјестима, што све треба да да извјесну мистичну, мрачну и контраверзну атмосферу.
Мрачна и црна боја често иду и уз религиозну одјећу. Многи су се питали зашто хришћански свештеници носе баш црне одежде, најчешће? Кад је један човјек поставио овакво питање једном познатом духовнику, он му је на шаљив начин одговорио контрапитањам, а који је теби најљепши ауто? Овај му је одговорио црни мерцедес, нашто се овај осмјехнуо и рекао да зато и свештеници носе црну или тамнију одјећу.
Код људи извјесне аномалије, или оно што обични свијет сматра таквим, изазива пажњу. Прво почну да негативно коментаришу дату појаву, потом се чешће појављује интересовање за исту, да би на крају почели да се диве нечему што су у почетку представљали као ружно. Могуће да им је од самог старта та појава била симпатична, али због страха од осуде околине су се изјашњавали супротно. Није често лако рећи у јавности или пред другим човјеком да ти се свиђају одређене ексцентричности. Једна од таквих је гробље.
Код нас мјеста која се обично без потребе избјегавају, на другим мјестима и градовима представљају туристичке атракције. Посебно то важи за гробља гдје су сахрањене истакнуте историјске личности, а које су и саме за живота биле ексцентричне, попут гробља Пер Лашез у Паризу, кога посјети око три милиона туриста из читавога свијета годишње.
У разним културама појам лијепог и ружног је различит, као и у различитим епохама. Некад су биле на цијени пуније цуре, а сада обично изразито мршаве до анорексичности, што доводи дотле да су многе дјевојке, а и момци уништили или значајно оштетили здравље да би добили и одржавали такав изглед.
Ружно или лијепо, јесте оно што је у оку посматрача.
