Пише: Милош Лалатовић
Роман Вјенчаница Исака Башевиса Сингера, описује период двадесетих година у Пољској и локалним државама. У ствари описује живот јеврејске заједнице унутар једног непријатељског окружења. Ово је у великој мјери аутобиографски роман самога писца са промијењеним именом Давид Бендигер.
Роман је сличан по радњи романима Буковског “ Блудни син“, “Глад“, Кнута Хамсуна, “ Ловац у житу“, Селинџера.
Након што отпутује од куће из маленог мјеста у Галицији у Варшаву, млади деветнаестогодишњи Давид Бендигер напушта екстремно конзервативни, вјерски живот, који је водио у кући свога оца рабина, гдје је свака ствар морала бити строго кошер, и по јеврејским ригорозним законима. Упетљао се у блудне везе са три жене које су биле удате, а склопио је и фиктивни брак са Мином, дјевојком заљубљеном у вјетропирастог младића, којему се не може много вјеровати. И сам брак је Мина склопила са годинама млађим Давидом, како би отишла у Палестину, јер је чула да јој је вољени тамо. Дешава се читава драма током периода ишчекивања да добију дозволу за живот у Палестини, у коју на крају неће ни отићи. Давид живи код удате жене Едуше, супруге човјека познатог у књижевним круговима. Али и она је заљубљена у неког другог. Такође, био је у вези и са трећом женом. Све оне су биле старије од њега. Ова ситуација открива велику декаденцију тадашње јеврејске омладине, која се отргнула од строгих морално-религиозних норми и почела да води крајње слободан живот. Давида, све то понашање подсјећа на оно које су људи водили у вријеме пред библијски Велики потоп. Заиста, то је било врло турбулентно вријеме, управо се био завршио Први свјетски рат, прије тога Фебруарска револуција, Октобарска револуција, Бољшевичко-Пољски рат. Владало је сиромаштво и у самој Пољској, гдје су Јевреји највише у то доба живјели, Русији, гдје су били значајно присутни, па и у читавом свијету. Пољаци, као и остали европски народи су били у лошој економској ситуацији антисемитски настројени. Давид је живио слично Хамсуновом главном јунаку из романа Глад, гледао је гдје ће да једе, напуни стомак, храна, па скоро постаје опсесија. По откривању скривених страсти живота сличан је Хенрију Кинаском, кога је Буковски описао у “ Блудном сину“.
Читаву ситуацију са Давидом и његовим распусним животом решава долазак његовог оца рабина у Варшаву, у коју долази због здравствених проблема. Радило се о екстремно религиозном и моралном човјеку, који склања поглед од жена, све мора да му буде по строгим вјерским правилима. Чак и детаљи, попут тога, да нема у јастуку на којем ће да спава каква мјешавина вуне и памука, која је забрањена по ортодоксном јудаизму. Са обзиром да му је Давидов брат Ахарон, који такође живи слободним животом, нашао стан код своје тазбине, који су либерални Јевреји, ови захтјеви њиховог оца их доводе до лудила. Ово подсјећа на Јевреје, које је Исус Христос критиковао у Јеванђељима, због њиховог строгог закона без љубави, али долазак оца подсјећа и на јеванђељску причу о Блудном сину, само што овај пут син није дошао код оца, него отац код сина, кога савјетује да се врати кући, отвори продавницу и посвети се религији, изучавању Торе, Талмуда и Гемаре. У том неком животном раскршћу се завршава роман, ситуација се са главним ликовима донекле смирује и престаје да буде толико драматична.
Роман Вјенчаница, представља књигу о младости, која са собом доноси многе страсти и преиспитивања традиционалног васпитања и нових изазова.
