Пише: Милош Лалатовић
Један од незаобилазних музичара бритпопа јесте свакако бенд Пулп и њихов вокал Џарвис Кокер. Иако су се појавили на музичкој сцени још 1978.године, свој пуни замах су добили у ери бритпопа, који је био најзаступљенији у периоду од 1994-1998. Британска музика осамдесетих је била мање популарна него што је била шездесетих и седамдесетих година. Британија је седамдесетих година дошла у финансијску кризу, као реакција на њу јавља се панк покрет, а осамдесетих се већ та енергија побуне истрошила. Омладина је постала апатична и тражила спас у алтернативи, од којих су наркотици били можда најзаступљенији, што се види и по филму Треинспотинг, настао по роману Ирвина Велша, а чија се радња дешава осамдесетих година. У то вријеме долази и Маргарет Тачер, на чело премијерке Велике Британије и уводи непопуларне рестриктивне мјере. Почетак деведесетих је дочекан са финансијским растом што се огледало у култури, па и музици. Баш у то вријеме настаје музички правац бритпоп, неки сматрају да настаје са појавом бенда Оазис. Бритпоп се окреће британској музици из шездесетих година. Поред Оазиса, значајни су бендови бритпопа Блур, Радиохед, као и Пулп са својим вокалом Џарвисом Кокером.
Ера бритпопа се завршава са убиством принцезе Дијане.
Један од најпознатијих хитова бенда Пулп је “ Common people“. Интересантан је настанак пјесме. Када је Џарвис Кокер био на универзитету, упознао је страну студенткињу из Грчке на одсјеку за умјетност. Потицала је из имућне породице и имала је жељу да упознаје људе ниже сталежи ,,обичне људе“ и како живе, што је била нека врста егзотичног туризма. Ово размишљање студенткиње је инспирисало Кокера, да направи хит, по коме ће он и бенд Пулп остати највише упамћени “Common people“. Негдје је и сам Џарвис Кокер изјавио након што је публика на концертима сама отпјевавала пјесму ,,не бих имао ништа против, ако би смо остали упамћени само по овом хиту“. Испоставиће се да је студенткиња која је била инспирација ове пјесме супруга грчког привредника Јаниса Варуфакиса.
Можда је Џарвис Кокер направио тако добру пјесму јер и сам је живио у оскудици. Отац га је напустио кад је имао седам година, једва га се после и сјећао. Када би се свађао са мајком имала је обичај да му говори ,,исти си отац“, што му је пријало. Недељом је радио на рибљој пијаци. Одувијек је, тачније негдје од осме године желио да има свој бенд. Некако је успио да окупи екипу заинтересованих за панк и са шеснаест је основао свој први бенд. Са седамнаест му је бенд постигао први успјех. Пошто му је недостајала фигура оца у дјетињству са којим би могао да прича о разним темама, па и дјевојкама, имао је проблем у везама због своје несигурности, и описује да су се дјевојке са њим у његовим првим везама сигурно грозно осјећале. Оца је упознао у средином својих тридесетих и нијесу имали шта да кажу један другоме. И ствар са њим је била не само што се развео од Кокерове мајке, него је потпуно нестао из њихових живота, отишао је у Аустралију, није им слао новац нити било какву помоћ, није се ни јављао.
Џарвис Кокер, као и његова сестра су растављени од својих супружника са којима имају дјецу, али рекли су да сигурно њихову дјецу неће довести у положај у којем су они били и одрастали.
