Пише: Милош Лалатовић
Једна, последњих деценија од главних теорија завјере, тичу се вјештачке интелигенције, напредних робота, који се ничим не разликују од човјека, дигитализација у сваком смислу, па и у односу на човјека. То јесте да се са људима поступа као са машинама или некад животињама, попут коња, магараца, говеда, оваца. Ово све доводи човјека до стања, које се може назвати биолошка машина или механичка животиња.
Људи ове феномене везују за одређене експерименте над човјеком и у многима ово буди језу сличну ону која се јавља код параноидне схизофреније. Мислим да људи никад нијесу били ближе стању да схвате душевне болеснике него у данашње вријеме напредне технологије и науке. Тако да у садашње вријеме оно што се појављује као мејнстрим прича, прије неких двадесетек година нијесте је смјели изрећи јавно, јер сте ризиковали да добијете дијагнозу тешких психичких болести. Тако да стварност се све више мијеша са лудилом као из филмова Дејвида Линча, попут оног “Глава за брисање“ или „Eraserhead“.
Али оно што су људи предвидјели, јесте то да не мора се ићи у компликоване техничке методе за изградњу новог човјека, у овом случају не оног Ничеовог натчовјека него ,,испочовјека“, који је ближи у блажем случају животињи, а у тежем машини, тачније механичкој животињи. Може се то урадити методама масовне хистерије, параноје, страха, који су врло добар покретач или супротно, зоном комфора. А све то најчешће путем медија, али и образовним системом, давањем којекаквих лажних информација као тачних, стварањем вјештачких непријатеља, па и магијом и окултизмом. Једна од великих спајања и помирења досад неспојових појава у будућности биће врло могуће она између науке и окултизма. Тако ћемо имати научни окултизам, који ће бити и обавезан предмет у школама, а за напредније наравно биће откривено оно што није за ,,обичне“ из области ове псудо-научне дисциплине.
Милош Лалатовић: Семпер идем, Ђорђе Лебовић – понављајућа хроника ужаса
Оно што је главно да не требају никакве технолошке методе за стварање човјека-андроида, довољна је пропаганда. Ако видимо историјске податке човјек-андроид је давно направљен, и функција му се мијењала зависно од околности и времена. Може се у ствари рећи да је сваки изманипулисани човјек, а такви смо сви у одређеним периодима или свакодневници јесте андроид.
Да човјек не би био механичка животиња, биолошка машина или андроид, може се излијечити само једним лијеком, а то је Истина. Сад, колико је ми волимо или не, подносимо, падамо у депресију, несвјест и друга непријатна стања од ње, то је друга прича. Тужно, али истинито. Истина, иако лијек, као и сваки други, може бити опасна по живот и здравље у превеликој дози, стању човјека или узрасту. Тако се треба ограничити на основне ствари које се тичу лично неког, не улазити радознало у нешто што нас се не тиче. Може се десити да умјесто истине примимо обману. Није свака тачна информација истина, може се све математички тачно посложити, а да ипак тачан резултат не буде у служби Истине, него лажи. Истина је мач са двије оштрице, оштрији од сваког другог, па и од свих најразвијених оружја убојитија, зато опрезно са Њом. Пријатна, а истовремено тешка. Зависно како се окрене, уосталом као и лаж, лаж је извитоперена истина.
Ипак, “Истина ће Вас ослободити“.
