Пише: Милорад Дурутовић
За М. К.
Прије неколике хиљаде година, један кинески мудрац изумио је чудесну справу за наводњавање усјева. Када ју је препоручио свом сусједу – видјевши га како се мучи, носећи воду од бунара до поља – сељак је и учтиво и срдито одбацио такву услугу. Рекао је, отприлике:
„Ко користи машину, ради све као машина. Онај чије срце ради као машина, губи једноставност. Онај ко је изгубио једноставност, губи чистоту духа. Ко изгуби чистоту духа, не налази Пут (Дао).“
Или, простије речено, упитао је свог сусједа: „Забога, шта бих онда радио ја ако би мој посао преузела машина?”
Неколико хиљада година касније, захваљујући изумитељу и сељаку, Кинези су постали најмоћнија привреда на свијету.
P. S. Испричао сам ову цивилизацијску згоду свом пријатељу који не жели да користи услуге вјештачке интелигенције. Он је, дакле, ријешен да сачува смисао и достојанство труда на Земљи, а мени преостаје само да понављам: „Нема ништа ново под Сунцем, осим нас, осим нас, драги пријатељу“.
