Društvene mreže postale su posebno polje političke borbe i izvorište sve veće političke moći. Mogućnosti cenzure, targetiranog informisanja ili isključenja nepogodnih delatnika su ogromne. Mnogi primeri zloupotrebe ove moći na tviteru bili su u domenu, uglavnom zasnovanih, spekulacija.
Pokazalo se da su tvrdnje o cenzuri, neopravdanom isključenju pojedinih političara i javnih ličnosti sa ove društvene mreže i povrh svega umešanosti vladinih agencija u kontrolu sadržaja na tviteru opravdane. Materijal koji je posredstvom troje novinara – Meta Taibija, Beri Vajs i Majkla Šelenbergera – postao dostupan javnosti prilično je obiman i detaljan, te u ovom članku možemo da prikažemo samo najvažnije podatke o ključnim slučajevima. U središtu su četiri teme: cenzura materijala koji je objavio tabloid „Njujork post“ pribavljenog s laptopa Hantera Bajdena, sina tada kandidata na američkim predsedničkim izborima i sadašnjeg predsednika; namerno umanjenje domašaja objava prokazanih komentatora na društvenoj mreži, uglavnom američkih konzervativaca; isključenje s tvitera američkog predsednika Donalda Trampa u poslednjim danima njegovog mandata i, na kraju, delovanje američke federalne agencije Ef-Bi-Aj u dosluhu s „Tviterom“ na cenzuri sadržaja društvene mreže.
Slučaj Bajdenovog laptopa Sve je počelo kolopletom koji bi, da ga je neko predložio za filmski scenario, bio ocenjen kao neubedljiv i preteran. Mušterija je ostavila laptop na popravku u servisu u Deleveru. Uslugu nije platila, te je serviser u više navrata pokušao da je pronađe. Na laptopu se nalazila nalepnica Fondacije Boa Bajdena, ustanovljena u spomen na pokojnog sina američkog predsednika Džozefa Bajdena. Serviser je, po isteku zakonskog roka, postao zakonski vlasnik uređaja. Nije mogao da potvrdi da je u pitanju računar u vlasništvu Hantera Bajdena, ali je, pošto je uvideo prirodu pohranjenog materijala, računar predao Ef-Bi-Aju. U međuvremenu je napravio kopiju koju je prosledio Robertu Kostelu, advokatu Rudija Đulijanija, bliskog saradnika američkog predsednika Donalda Trampa. Stiv Benon, bivši strateg Donalda Trampa, obavestio je o postojanju ovog materijala list „Njujork post“ u septembru 2020, u jeku kampanje za predsedničke izbore. Prvi članak koji daje sažetak materijala objavljen je polovinom oktobra 2020. godine.
Bio je to medijski prasak. Prepiska Hantera Bajdena na laptopu upućivala je na verovatnu trgovinu uticajem u vreme kada je njegov otac obavljao dužnost potpredsednika SAD. Pojedini mejlovi upućivali su na saradnju Hantera Bajdena sa ukrajinskom energetskom kompanijom „Burizma“. Ta kompanija je bila meta istrage ukrajinskog tužioca Viktora Šokina, koji je po svoj prilici smenjen pod političkim pritiskom Džozefa Bajdena na tadašnju ukrajinsku vladu. Usledila je opsežna medijska kampanja usmerena ka diskreditovanju ovog materijala, uključujući i tvrdnje nekadašnjih šefova obaveštajnih agencija da je reč o „ruskoj dezinformaciji“.
Kampanja koju je izazvalo objavljivanje ovog materijala bila je usmerena i prema ograničavanju protoka informacija na društvenim mrežama. „Tviter“ je blokirao nalog „Njujork posta“, onemogućio je deljenje linkova ka člancima o tobože spornom materijalu, čak i putem privatnih poruka, što je praksa koja se koristi samo kada postoji sumnja da je reč o izvršenju krivičnog dela, poput internet-prevare ili ilegalnog sadržaja. „Tviter“ je obrazložio svoju odluku tvrdnjom da je u pitanju materijal pribavljen na ilegalan način, hakovanjem, iako za to nije ponuđen nijedan dokaz.
Prema pisanju Meta Taibija, u pitanju je samo jedan od primera moderacije politički osetljivog sadržaja podstaknutog političkom naklonošću „Tviterovih“ uposlenika. „Tviter“ je razvio alatke koje služe za moderiranje sadržaja koje su u početku bile namenjene za uklanjanje nepoželjnih poruka, ilegalnog ili prevarnog sadržaja. Međutim, vremenom su zainteresovane strane počele da šalju zahteve da se uklone pojedini sadržaji koji im ne odgovaraju. Zahteve ove vrste upućivale su obe glavne političke stranke u SAD. Pošto je mahom reč o neposrednom kontaktu s moderatorima, udovoljavanje zahtevima često zavisi od političkog opredeljenja „Tviterovih“ moderatora, koji su ogromnim delom skloni Demokratskoj stranci, i to njenim levoliberalnim strujama (prema dostupnim podacima, 98-99 odsto donacija „Tviterovi“ zaposleni su namenili Demokratskoj stranci).
Kada je ograničen protok informacija o laptopu Hantera Bajdena, uključujući i blokiranje naloga portparola Bele kuće Kejli Mekeni, Trampova kampanja je insistirala da se razjasni o čemu je zapravo reč. Tada je kompanija „Tviter“ objavila da je u pitanju kršenje njihove politike o hakovanom materijalu. Met Taibi beleži da je odluka doneta u vrhu kompanije, ali izgleda bez znanja tadašnjeg generalnog direktora Džeka Dorsija, kao i da je bilo razmimoilaženja oko ispravnosti same odluke. „Hakovanje je bilo izgovor, ali posle nekoliko sati skoro svi su shvatili da to obrazloženje neće držati vodu. Ali niko nije imao petlje da poništi“ odluku, citira Taibi jednog bivšeg radnika.
Crne liste „Tviter“ je deo „ekonomije pažnje“. Računarski algoritmi u koje samo inicirani imaju uvid određuju koji će se sadržaj, kojim redosledom i učestalošću prikazivati pojedinim korisnicima. Korisnik odabira naloge koje prati, ali „mašina“ odabira objave među nalozima koje prati, a koji će mu se prikazati. Osim toga, „Tviter“ korisnicima objavljuje i postove naloga koje ne prate, kao i reklame. Postoji više kanala kojima korisnici mogu da pristupe sadržaju na društvenim mrežama: jedno je pregled niza objava koje generiše spomenuti algoritam i koji im se prikazuje na ekranu telefona ili računara; zatim mogu da pretražuju pojedine ključne reči ili korisničke naloge i mogu da pristupaju tematski grupisanim objavama. Pritom, objavljivanje na tviteru funkcioniše u skladu s narodnom „para se na paru lepi“ – što je neka objava vidljivija i što izaziva više korisničkih reakcija, povećava se njen domašaj i prikazivanje korisnicima.
Međutim, „Tviter“ raspolaže alatkama kojima je moguće pojedine objave, naloge ili teme učiniti manje vidljivim. Prema izveštaju Beri Vajs, koja je imala uvid u internu komunikaciju uposlenih u „Tviteru“ o ovoj temi, odluke je donosio uski krug ljudi, bez obaveštavanja korisnika, često na osnovu političke motivacije. Među cenzurisanima nalazili su se i medicinski stručnjaci koji su kritikovali ograničavajuće mere na početku pandemije kovida 19 u prvim mesecima 2020. godine. Primeri naloga ograničene vidljivosti bili su Džej Batačarja, predavač na Medicinskom fakultetu na Stenford univerzitetu, konzervativni politički komentatori, a na kraju i nalozi s vrlo malom vidljivošću ukoliko su procenjeni kao nepodobni.
U prošlosti je „Tviter“ u više navrata negirao da učestvuje ograničavanju dostupnosti. „Mi ne ograničavamo vidljivost. I sigurno to ne činimo u zavisnosti od političkog gledišta ili ideologije“, izjavili su istaknuti „Tviterovi“ rukovodioci Vidžeja Gadi i Kejvan Bejkput. No novodostupni podaci jasno upućuju na konkretne primere ove prakse.
„Poprilično kontrolišemo vašu vidljovost. I poprilično kontrolišemo domašaj vašeg sadržaja. Obični ljudi nisu upućeni koliko ovo činimo“, citira Beri Vajs neimenovanog „Tviterovog“ inženjera.
Trampova blokada U pogledu cenzurisanja sadržaja vremenom su nastale dve grupe: jedna niža, koja se uglavnom bavila sprovođenjem smernica, i druga viša, koju su činili najviši rukovodioci kompanije, a koja je donosila najkontroverznije političke odluke. To je stvorilo presedane i „mentalni okvir“ za isključenje Trampovog naloga, tada još američkog predsednika, s društvene mreže 8. januara 2021. godine. Oktobra 2020. rukovodstvo „Tvitera“ napravilo je poseban kanal komunikacije gde su sve češće raspravljali o ograničavanju sadržaja u vezi s izborima. Mala grupa, prema internoj komunikaciji, donosila je odluke često u roku od nekoliko minuta bez pozivanja na pravila i smernice kompanije. Interna komunikacija pokazuje da su pojedini zaposleni angažovani na ovim poslovima servilno izveštavali Ef-Bi-Aj o moderiranju sadržaja. Prema objavljenim dokumentima vidi se da su se zaposleni u „Tviteru“ zaduženi za moderaciju sadržaja na nedeljnom nivou sastajali sa agentima Ef-Bi-Aja i Agencije za nacionalnu bezbednost, kao i s direktorom za nacionalnu bezbednost.
Novinar Majkl Šelenberg izveštava da je posle nereda ispred Kapitola 6. januara 2021. godine rastao spoljni i unutrašnji pritisak na kompaniju da se nalog Donalda Trampa ukloni s mreže. Na Trampovu zabranu javno su pozivali nekadašnja prva dama SAD Mišel Obama, novinarka Kara Svišer, jevrejska lobistička organizacija Liga za borbu protiv defamacije i drugi. Dorsi je, nastavlja Šelenberg, u to vreme bio na odmoru na ostrvu u Francuskoj Polineziji. Na sastancima je učestvovao elektronski, ali je veliki deo poslova delegirao svojim podređenima. Dorsi je 7. januara pisao da „Tviter“ mora da konzistentno sprovodi svoju politiku i pravila korišćenja uključujući i prava korisnika da se vrate posle privremenog blokiranja. No u ovim ključnim danima usvojena je politika potpunog isključenja posle pet upozorenja.
Više Trampovih objava bilo je označeno da krši standarde zajednice, a da nije bilo jasno u čemu se sastoje ti prekršaji. Ujutro, 8. januara 2021. ostalo mu je još jedno upozorenje. Tog jutra Tramp je postavio dve objave – jednu u kojoj piše da će se glasovi 75 miliona američkih patriota koji su glasali za njega čuti, kao i da niko ne može da ih omalovažava, i drugu u kojoj navodi da neće prisustvovati inauguraciji novoizabranog predsednika Džozefa Bajdena.
Rukovodstvo „Tvitera“ je prethodnih godina, izveštava Beri Vajs, uprkos pojedinim pritiscima zaposlenih i levoliberalnih političkih aktivista, odbijalo da blokira Trampa. Obrazloženje je bilo jasno: u pitanju je jedan od istaknutih svetskih lidera i informacije o njegovim stavovima su od velikog javnog značaja, te bi se blokiranjem onemogućila debata o tim stavovima.
Rukovodstvo kompanije je, posebno od 6. januara 2021, trpilo snažan pritisak da se Tramp blokira. U internoj komunikaciji neki se pitaju zašto se to ranije nije desilo. „Ima mnogo podstrekivanja među zaposlenima“, rekao je jedan uposlenik. „Trebalo bi da uradimo pravu stvar i zabranimo ovaj nalog“, piše u drugoj poruci. Po podne 8. januara „Vašington post“ je objavio otvoreno pismo koje je potpisalo više od 300 zaposlenih u kojem se traži Trampovo isključenje s društvene mreže. Istovremeno, u unutrašnjoj komunikaciji zaposleni su potvrđivali da nije došlo ni do kakvog kršenja pravila korišćenja, kao i da nema naznaka podstrekivanja na nasilje s njegovog naloga. Na polučasovnom sastanku Džek Dorsi, tada genaralni direktor „Tvitera“, i Vidžeja Gadi objašnjavali su zbog čega Tramp nije blokiran. Zaposleni su postajali sve zlovoljniji. Citirali su Hanu Arant i njenu frazu o „banalnosti zla“ iz dela „Ajhman u Jerusalimu“ – sebe su opisivali kao naciste koji samo sprovode pravila, bez mogućnosti da se suprotstave zlu – što je slikovit uvid u mentalni sklop povlašćene cenzorske klase.
Sat kasnije „Tviter“ je objavio trajnu zabranu Trampovog naloga. Interna komunikacija među zaposlenima pokazivala je ekstatično raspoloženje. Međutim, pokazala je i da su donosioci odluke bili svesni da nije reč ni o kakvom kršenju pravila društvene mreže. Osim toga, blokiranje je izazvalo burne reakcije među svetskim zvaničnicima, koji su bili zaprepašćeni da se zvanična komunikacija ograničava netransparentno, voljom uskog kruga ljudi a ne jasnim sprovođenjem pravila koja mogu biti tema javne debate.
„Tviter“, Ef-Bi-Aj i Levijatan U poslednjem izveštaju o internoj komunikaciji „Tviterovih“ zaposlenih Met Taibi se pozabavio možda i najdalekosežnijim problemom koji su ova dokumenta otvorila: delovanje u dosluhu između bezbednosnih agencija i moderatora sadržaja društvenih mreža. Prema njegovim izveštaju, repoterteri koji su imali uvid u „Tviterove fajlove“ pregledali su 150 pisama između Ef-Bi-Aja i pojedinih „Tviterovih“ cenzora. Deo te komunikacije je trivijalnog sadržaja ili se odnosi na tekuće istrage. Međutim, deo se direktno odnosi na uklanjanje sadržaja o izborima, čak i u vezi s objavama korisnika koji imaju vrlo malu vidljivost na ovoj mreži. Počev od 2016. osamdeset agenata Ef-Bi-Aja zaduženo je za praćenje objava na tviteru.
Reč je, po svoj prilici, o korišćenju fabrikovane krize – istrage o tobožnjoj upletenosti Rusije u američke predsedničke izbore 2016. godine – radi sticanja dodatne moći, svojevrsne mogućnosti arbitriranja u političkim procesima.
Međutim, iako rasvetljavanje pojedinačnih slučajeva cenzure ima znatnu vrednost, možda je važnije sticanje uvida u strukture koje su sebi pribavile takvu moć. Britanski istoričar, autor zapažene biografije Adolfa Hitlera, nastojeći da objasni strukturne uzroke delovanja u nacističkoj Nemačkoj, pisao je o mehanizmu „delovanja prema firerovoj volji“. To je, objašnjavao je Jan Keršo, omogućilo delovanje složenih i labavo povezanih struktura usmerenih ka jedinstvenom cilju ponekad bez jasne subordinacije i kontrole vrha. Slično bi se moglo ustvrditi i u vezi sa američkom dubokom državom, labavim kolopletom birokratske klase, obaveštajnih i bezbednosnih agencija i informatičkih kompanija. Iako ponekad postoji subordinacija, ponekad je ideološki žar na nižim nivoima toliko žestok da nadjačava volju nadređenih.
„Tviterovi fajlovi“ su tek otvorili složenu temu uzajamnog preplitanja političke i bezbednosne moći sa alatkama ogromnog domašaja kakve su društvene mreže. Američka javnost možda je jedina instanca koja ima šansu da ovu alatku stavi pod uvid i kontrolu javnosti.
Ukoliko joj, razume se, algoritam ne odvuče pažnju na drugu stranu.
Miloš Milojević
Izvor: Pečat
