Пише: Радмила Радосављевић
Један од најангажованијих, најнаграђиванијих и најконтроверзнијих филмских и позоришних редитеља у Европи, уметнички директор Бечког фестивала (Wiener Festwochen) и грађански активиста, ових дана поново је врло присутан у нашој јавности, због „случаја“ редитеља Никите Миливојевића, коме, како је објавио Данас, Скупштина града није продужила двогодишњи мандат уметничког директора Битеф фестивала.
Позивајући се на наш текст објављен 10. марта, и цитирајући неке закључке наших саговорника, Бечки фестивал (Wiener Festwochen), на чијем је челу, и Слободна Република Беч, са насловом „Стоп политичком утицају!“, изразили су солидарност са Миливојевићем у јавном саопштењу.
„Како је објавио српски лист Данас, непродужавање уговора директно се повезује са говором Мила Рауа, уметничког директора Бечког фестивала, који је Рау одржао у септембру у Београду, на отварању 58. Битефа. Према изјавама саговорника Данаса, „Никита Миливојевић је очигледно „пао“ због Мила Рауа, једног од најцењенијих и најконтроверзнијих редитеља нашег времена.
У свом говору на отварању прошлогодишњег Битефа, на којем је изведена његова представа „Антигона у Амазону“, Мило Рау је позвао грађане да реагују, и да по сваку цену никако не дозволе рударење литијума и долазак компаније Рио Тинто у Србију“, цитира се наш текст у саопштењу Бечког фестивала.
„Говор Мила Рауа „Лепота ће спасити свет“, како се даље наводи, изазвао је огроман медијски одјек.
„Подршка Никите Миливојевића студентским протестима у Србији такође је, вероватно, разлог што му градска управа, задужена за именовање уметничког директора Битефа није продужила уговор, упркос великом уметничком успеху“, стоји у саопштењу, као и позив осталим европским институцијама културе да протестују против ове неправедне политичке одлуке.
У разговору за Данас Мило Рау истиче да су овакви потези власти према институцијама културе и културним радницима дубоко погрешни за свако друштво, с обзиром на независну улогу уметничког сектора.
– Уметнички сектор треба да буде независан и слободан. Чињеница да неко може бити отпуштен из политичких разлога у данашњој Европи изузетно је проблематична. Тај говор који сам одржао отварајући 58. Битеф, према вашем чланку, уопште није био револуционаран већ је једноставно говорио о томе шта се догађа, о нечему што је дубоко спорно.
Ако затварамо демократски јавни простор – посебно у контексту позоришта и уметности – тада уметност, онаква каква се сматра у слободним друштвима, нестаје. Против тога морамо да се боримо до самог краја. Према мом скромном мишљењу, нема разлога зашто би Никита Миливојевић требало да прихвати да је „отпуштен“. Треба да заузме фестивалски простор и остане ту – каже Мило Рау, дајући и додатна објашњења.
– Технички, Никита Миливојевић није смењен — његов уговор је истекао у фебруару. Али, ако некоме дате уговор на две године, то је погрешно од самог почетка. Како неко уопште може да створи неки континуитет? То значи да му никада није дата права слобода. Јер ако имате уговор на две године, годину дана или чак на шест месеци, наравно да ћете се плашити. Сами ћете себе цензурисати и бићете стављени у веома тешку ситуацију од самог почетка.
Добро је што он пружа отпор овоме. И да поновим, овде не говоримо о некаквом радикализму. Не говоримо о неком екстремно левичарском или десничарском агитатору. Говоримо о особи која организује изузетно добар, међународно признат и поштован фестивал. Људи из власти који именују уметничке директоре, оваквим одлукама уништавају репутацију Србије. Они у међународној јавности стварају слику сопствене земље као ауторитарног система који мрзи уметност. Зашто то раде? То је толико деструктивно.
Према сопственом искуству, како наводи Мило Рау, он добро зна шта значи за један међународни позоришни фестивал кад нема уметничког директора неколико месеци пре почетка, а Битеф традиционално почиње у септембру.
– То је изузетно проблематично. Према мом скромном мишљењу, то показује оно што већ можемо да видимо у многим другим земљама. Знам каква је ситуација у Словачкој, Мађарској, Русији. Оно што власти у овим земљама не желе није нови уметнички директор – они уопште не желе уметност. То је чиста деструкција.
Желе да систем измакне контроли, па да могу да кажу: „Видите, ово не функционише, зато ћемо га угасити.” Нема више субвенција, нема више независне уметности. То је њихов циљ. Они немају алтернативу за то – они само желе да уметност нестане. Зато не не смемо да прихватимо ово што се дешава у Србији. Морамо да говоримо о томе. Морамо да протестујемо против тога и да пређемо на конкретне акције.
Део тих акција је, како се наводи у јавном саопштењу, и позив Битефу на Бечки фестивал, да одржи међународну конференцију за штампу и представи свој програм.
– Требало би да пишемо и отворена писма, јер ово није први случај који се дешава, и то је оно што је проблематично. Мислим да је оваква ситуација већ постала нормализована. Људи само помисле: „Ох, још један уметнички директор је смењен.” То је неприхватљиво. Сматрам да је крајње време да реагује цео политички систем, а не само уметничке институције.
Овде заиста мислим на Европску унију и њену улогу у очувању уметничке слободе. То је и суштина наше кампање Resistance Now – каже Мило Рау, наводећи да се овај проблем не тиче само културе и уметности већ угрожава и основне принципе и вредности слободног демократског друштва.
– Ако политичка институција може да смени некога из уметничке институције, некога ко није кршио закон, него је смењен само зато што изражава сопствено мишљење у оквиру онога што је дозвољено и морално прихватљиво, онда у том тренутку говоримо о кршењу владавине права, основних закона и нарушавању поделе између различитих институција. Тиме уништавамо сам систем. Уништавамо демократију. Ово није питање само Никите Миливојевића или уметности. Мислим да је изузетно важно да то разумемо.
Мило Рау издваја и огроман значај студентских и грађанских протеста који се одвијају у блокадама и на нашим улицама скоро четири месеца.
– Оно што се сада дешава у Србији – где имамо највеће протесте још од 1989. године, које прати цео свет, протесте цивилног друштва који нису повезани ни са једном политичком партијом и у суштини немају вођу – то представља стварни покушај да се створи алтернативно друштво у односу на оно што видимо свуда. Мислим да је сада најважније сагледати ширу слику.
Разумети да се овде не ради о изолованом феномену, већ о глобалном покрету. О глобалном преокрету! Ово није питање нечијег укуса, тога какву уметност желите или коме ћете доделити субвенције. Овде је реч о нестанку система у којем живимо – било од 1945, било од 1989, у САД- у од 1787, у Француској већ веома дуго.
Ми данас сведочимо нестајању демократије, нестајању независних институција, нестајању слободе уметности, и мислим да је то што се дешава изузетно, изузетно опасно. Ако не реагујемо брзо, све ове вредности ће нестати за само неколико година. И то можемо да видимо свуда око нас – истиче један од најангажованијих редитеља данашњице.
Подсећања ради, Бечки фестивал је прошле године у оквиру фестивалског манифеста прогласио Слободну Републику Беч, њихов генерални слоган је RESISTANCE NOW, ова светска кампања је један од начина борбе за очување вредности грађанског цивилног друштва, а о том искуству Мило Рау каже:
– Путујући кроз Европу као и ван ње, на пример по Тајвану или Њујорку, мислим да се јасно види да живимо у глобалном систему у којем долази до померања ка десници, који је у основи деструктиван за владавину права и демократских вредности. Такви трендови су присутни свуда.
Тренутно смо сведоци својеврсне завршне борбе фашистичког капитализма, док грађанско друштво готово свуда диже глас и покреће побуне. Кампањом Resistance Now покушавамо да постигнемо две ствари.
С једне стране, циљ нам је повезивање различитих борби цивилног друштва за демократију у различитим земљама, повезивање уметничке сцене с политичком сценом, повезивање цивилног друштва са уметношћу, медијима и другим секторима.
С друге стране, шире гледано, покушавамо заједно да разумемо зашто се ово дешава и који би могао бити следећи корак. Како можемо спасити демократију у најширем смислу? Ми смо само случајно уметници, али не говоримо само о уметности- истиче Мило Рау.
Извор: Данас
