Пише: Милко Грмуша
Након одлуке Европског суда за људска права у другостепеном поступку којом је данас поништена пресуда у предмету „Славен Ковачевић против БиХ“ са образложењем да је апелант злоупотријебио право на тужбу и да није жртва дискриминације, долази до суштинског преокрета у уставној, правној и политичкој динамици у БиХ.
Прије свега, јасно је да је подвала сарајевских унитариста разобличена у Стразбуру. Под плаштом лажне борбе за заштиту људских права пронашли су најгори несој људи који су мијењали националност од избора до избора како би се увалили на јавне буџете. То је био њихов једини суштински концепт и за БиХ-дакле, лаж, обмана и конвертитство.
Друго, наравно важније, спријечен је стратешки подмукли план да се БиХ претвори у једну изборну јединицу-а што никад и на било који начин не смије да буде дозвољено. Ријеч је о старом плану унитаристичке клике да закулисним радњама сруши конфедерални уставни поредак у БиХ и практично обесмисли ентитете и њихов уставни статус.
Треће, потврђено је да су ентитети државотворни субјекти унутар којих се остварују грађанска права и слободе сваког човјека. На нивоу заједничких инсистуција БиХ се само и искључиво делегирају представници ентитета и те институције немају никакав оригинарни већ изведени суверенитет који им омогућују ентитети који су и створили БиХ након оружаног конфликта сувереног народа који није пристао на другачију БиХ од конфедералне.
Ријечју, човјек без обзира на своју националну, вјерску или било коју другу припадност јесте мјера свих ствари, али у ентитету. На нивоу заједничких институција делегирају се представници слободних људи и народа-из ентитета.
Немогуће је ријешавати проблем евидентних злоупотреба јавних власти према правима грађана централизацијом и унитаризацијом-управо супротно, ова одлука треба да послужи за дослиједну федерализацију унутар ФБиХ и стварање модерне конфедерације такве федералне ФБиХ са Републиком Српском. У тако структурисаној конфедералној БиХ на нивоу Српске, ФБиХ и федералних јединица унутар ФБиХ потребно је потом коначно суверенитет вратити народу, достојанство и слободу човјеку а закон у институције система.
Извор: Милко Грмуша/ Фјесбук
