И најприсебнијег и најненасилнијег човјека кад у јавном наступу чује неколико реченица Миливоја Катнића обузме потреба за му заврне уво и заљaшти шамарчину од које ће му се нос прошетати са једне на другу банду макар два пута.
Слушам неку ноћ како онај неотесани шуљ, језичком вјештином горосјече и дијалектом и лексиком катунских недозова и губикозја празнослови, ова злокобна појава, о прљавим милионима његовог шефа и ненашег предсједника државе Ђукановића. Уствари и не слови него некаквим крњатцима од мисли, патрљцима од ријечи и врзинама од реченица покушава да прескочи ту причу јер за њега ту нема ништа спорно. А и да има, било би нечовјечно да ломи врат свом пајтосу.
Кад чујеш говор и видиш гестикулације Миливоја Катнића и Сузане Мугоше мораш се запитати какав је ово облик живота? Како то постигне да га ни школа, ни професија, ни живот нимало нигдје не дотакну, и ни микрон не поправе. Останеш непрскан и изворан као да се нијеси одвајао од бабиних коза.
Речено је давно да је све у језику. Ако је тако онда је то погибија за ово двоје. Ја иначе вјерујем да неко ко онолико није добар са језиком и ријечима не може радити ништа знавено и како ваља, онако поштено и људски. Ево сад га замишљам како уз степенице тегли четири пакета шпанских плочица и двије вреће љепила. Навикло то у младости да товари магаре питомим дрвима у Барјамовици па не умије да омали и да сконта да овај пут товари себе.
Али шта ћеш кад заумиш да замјеном плочица у купатилу повећаш вриједност свог стана за 30.000 еура. Ко су и какви су то људи који дигну руку да изаберу овакве профиле? Какав је то систем који фабрикује овакве? Какви си нам обични судије ако је Сузана перјаница у Вишем суду у главном граду и одабрана је да одбрани државу од праћка државног удара? Какви су нам онда обични тужиоци ако нам је ово специјални и главни. Имао сам једног комшију на селу, који је кад му се не допада нечија прича знао да добаци – „Бог ти убио граматику“. Није за живота упознао Миливоја, али једнако га је неко други уклео.
Зашто читаво вријеме говорим о језику и појави ова два егземплара нашег правосуђа а не о њиховом дјелу? Па зато што нико разуман њих не схвата никако другачије до као карике у овом лоповском систему. Има ли дудука да повјерује да ће Миливоје испитати Ђукановића. А то ће бити ћаскање уз виски, у Ђукановићевом стану, и договор два језичка мајстора како да се срочи прича о непостојању основа и наујадаљенијим несумњама. Е сад би ваљало измисковати уз неки јефтин реп Миливојеве реченице и фаце и пустити посланицима власти да слушају без паузе неколико дана док не схвате кога још не смјењују и ко нам капу кроји.
А Миливоју да слуша пјесму „Рибље Чорбе“ – Миливоје ватрогасац. Има поприлично аутобиографских момената.
Мирко Пламенац
