Пише: Милица Срејић
Депортације, процеси, заузимање територије, напаствовање жена… Српска заједница на Косову је на удару Приштине. На то међународна заједница ћути, а Београд пише јалова саопштења. А косовски Срби – не верују више никоме Сто који дели мрежица. Два играча, а некада и четири и, једна лоптица. Спорт захтева брзе реакције. Управо пинг-понг лоптица могла би да опише реалност косовских Срба.
У последњих десетак дана депортовано је петоро Срба, полицајаца који живе на Косову, а раде у МУП-у Србије. Њима је изречена забрана повратка на Косово на пет година. Зашто? Није јасно. Косовске власти се позивају на Закон о држављанству (члан 24) који омогућава одузимање држављанства онима који без претходне дозволе обављају службу у страним безбедносним структурама.
Београд и његова испостава на Косову, односно Српска листа, на то реагују – саопштењем. А то до сада није много помагало. Невладине организације на северу Косова удружено су послале отворено писмо институцији косовском омбудсману те на низ адреса Европске уније, Савета Европе, Уједињених нација… Од њих захтевају покретање независне истраге и оцене законитости депортација, као и да надлежнима у Приштини дају препоруке како да убудуће слично не раде. И ово није усамљени пример. У само последњих месец дана више жена и девојака доживело – а неке су и пријавиле – сексуално узнемиравање на северу Косова. Затворено је још институција које функционишу у српском систему.
Јалове мере
Косову је 2023. године Европска унија увела казнене мере због преузимања контроле над општинским зградама на северу Косова. Од тада до данас затворене су готово све српске институције и на југу и на северу. Међутим, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас је у току недавне посете Приштини изјавила да је Европска унија почела постепено да укида санкције.
Догодио се и међуетнички инцидент током прославе завршетка школске године митровачких матураната. Тада је косовски полицајац једног матуранта ухватио за врат. Много тога би још могло да се поброји, а све то доводи до питања: Какав је однос косовских власти према Србима и, која је одговорност Београда у свему томе?
Миодраг Милићевић, извршни директор невладине организације „Актив“, каже да невладин сектор већ три године упозорава на лош однос власти Аљбина Куртија према српској заједници. „Причамо о фундаменталном непоштовању људских права према српској заједници. То је на бројним примерима документовано, али ништа се не мења“, указује Милићевић.
Срби између чекића и наковња
„Ово предуго траје. Предуго је српска заједница између чекића и наковња“, наставља он у разговору за „Време“. „Дакле, заједница је политички дезоријентисана и без озбиљног вођства. Дошло је до озбиљног поремећаја и на друштвено-политичком плану, који очигледно последично има ефекте и на људска права”, објашњава Милићевић.
Додаје да не постоји довољно јак аргумент ни за једну од одлука које је спроводила косовска влада када је у питању север Косова – „која је уместо онога што се зове Бриселски споразум и што је ратификовано у парламенту, почела заправо селективно да примењује низ закона који се косе са оним што је договорено у Бриселу“. И, чему онда преговарачки процес, пита се наш саговорник.
Београд – саопштење
Милићевић наглашава да је подршка Београда изостала. „Пишу се саопштења, то је једино. То се ради и на локалу, али се никако не нуди решење. Како је могуће да нико не понуди решење? Како је могуће да се позива на тај косовски закон који малтене даје дискреционо право министру полиције да сутра протера било кога са Косова?“
Невладине организације на северу Косова су у заједничком отвореном писму навеле и да ниједан од грађана погођених депортацијама није претходно формално лишен држављанства Косова. Протеривање без одлуке Суда је директно кршење Устава и међународних конвенција којима се забрањује протеривање сопствених грађана, пишу невладине организације.
Трећи фактор – међународна заједница
Поред Београда и Приштине, још један фактор на Косову је и међународна заједница. Чија је онда одговорност? Милићевић каже да је велика одговорност са обе стране, а да је ово на неки начин и „трипартитни аранжман“. „Дакле, ту је Брисел. Имате међународни фактор који је и те како снажно присутан на Косову, који посредује у комуникацији и покушава да створи амбијент у коме су неке ствари могуће“, прича саговорник „Времена“.
Даље подсећа на 2013. годину када је потписан Бриселски споразум, али и на 2015. када је постигнут споразум о Заједници српских општина.
„Тада је најављено да је Заједница српских општина оквир будућег живота српске заједнице на Косову. И ту се јасно дефинисало које су то области којима ће заједница да се бави. А онда имате читаву декаду где се само понављају флоскуле.“
(Не)поверење према косовским институцијама
НВО Актив представила је у мају истраживање које је показало да међу Србима на Косову доминирају неповерење, несигурност и осећај напуштености. Чак 58 одсто испитаних наводи политичку нестабилност као кључни изазов. Њих 72 одсто не верује ниједној политичкој партији или актеру који заступа интересе Срба, а њих 87 одсто није желело да наведе било ког лидера у кога има поверење.
У погледу институционалног поверења најниже оцене добили су Влада Косова, српски министри и посланици у косовским институцијама. „Грађани сматрају да су њихова очекивања систематски изневерена и да политички актери, како из Београда тако и из Приштине, нису показали довољно одговорности према сопственој заједници“, навели су они.
Чак две трећине младих жели да напусти простор Косова. „То су озбиљне бројке. Уместо да власти то препознају, било на Косову, било у Београду, имате зид око тога и тврдоглаво се примењује једнострана политика без консултације са локалним заједницама и без уважавања потребе заједнице“, закључује Милићевић.
Извор: Време
