У Црној Гори скоро 90 одсто грађана сматра да медији прилагођавају своје извјештавање политици и идеологији коју подржавају, а њих готово половина наводи да су под утицајем дезинформација када је у питању политичка ситуација, показало је истраживање Центра за мониторинг и истраживање (ЦеМИ). Треће истраживање јавног мњења: Ставови грађана о утицају дезинформација и спољном утицају на медије ЦеМИ је спровео од 21. јула до 8. августа ове године на узорку од пунољетних 1.005 грађана и грађанки Црне Горе. Програмска директорица ЦеМИ-ја, Теодора Гилић, представљајући податке о медијима казала је да 88.9 одсто грађана Црне Горе у већој или мањој мјери дијели став да медији прилагођавају своје извјештавање политици и идеологији коју подржавају. „Од тога, готово сваки трећи грађанин (29.3 одсто) је у потпуности сагласан са ставом да су медији пристрасни и да извјештавају у складу са одређеном идеологијом и политиком. Поред тога, скоро 60 одсто је оних који су донекле сагласни са овим ставом“, навела је Гилић.
Казала је да су испитанике питали да наведу три ентитета који имају највећи утицај на медије у Црној Гори. „У зависности од тога о којем медију је ријеч, испитаници су као први избор најчешће наводили парламентарну већину и опозицију, а у једном случају наведена је и Српска православна црква“, рекла је Гилић.
Говорећи о о утицају парламентарне већине, Гилић је казала да 24,1 одсто испитаника сматра да иста има највећи утицај на Вијести (24.1 одсто) и РТЦГ (24,1 одсто), док 26,6 одсто сматра да је утицај највећи на Прва ТВ (26,6 одсто). Гилић је напоменула да се парламентарна већина односи на партије које су формирале власт у августу 2020. године. На локалном нивоу, партије „августовске већине“ (ДФ, Демократе, УРА итд.) су формирале локалну власт у свим општинама гдје су биле у прилици, а такође си лидери ПЕС-а били у влади „августовске већине“ коју је предводио тадашњи премијер Кривокапић. Ова парламентарна већина је усвојила сва три државна годишња буџета од 2020. до 2023. Са друге стране, испитаници/це наводе да опозиција има највећи утицај на медије: Нова М (32,1 одсто), ТВ Е и М-портал (55,9 одсто), Антена М (54,8% одсто), Градска ТВ (57,5 одсто ), ЦДМ (53,3 одсто), Стандард (43,7 одсто).
„Када је у питању Српска православна црква, 33,5 одсто исптаника сматра да највећи утицај има на портал Борба.ме. Поред Српске православне цркве испитаници, њих 32,4 одсто сматрају да парламентарна већина такође утиче на овај медиј“, навела је Гилић. Указала је да је истраживање показало да грађани вјерују да су под утицајем дезинформација.
„Наиме, скоро половина испитаника и испитаница (48 одсто) сматрају да су грађани Црне Горе под утицајем дезинформација када је у питању политичка ситуација, док 34,8 одсто испитаника/ца сматра да је лично под утицајем дезинформација“, рекла је Гилић. Говорећи о повјерењу у медије, Гилић је казала да грађани највише вјерују концерну Вијести, њих 53,1 одсто, 15,8% у потпуности вјерује, а 37,3 одсто донекле вјерује. „Након Вијести, грађани највише вјерују РТЦГ, 44 одсто њих, од чега 12,4 одсто има потпуно повјерење, а 31,6 одсто донекле вјерује овом медију. Нова Ми Побједа уживају подједнако повјерење од 27,1 одсто. Антени М вјерује 23,6 одсто грађана од чега је 6,7 одсто оних коју му у потпуности вјерују, док му донекле вјерује 16,9 одсто грађана. Градској ТВ вјерује 22,9 одсто грађана“, рекла је Гилић. Казала је да 22 одсто грађана вјерује ТВ Е, ЦДМ-у вјерује 29,1 ОДСТО од чега је 11одсто оних који му у потпуности вјерују и 18,1 одсто оних коју донекле вјерују овом медију.
„ИН4С је медиј којем вјерује 23,5 одсто грађана, нешто мање вјерује ПИНК М односно 22,8 одсто. Према истаживању, најмање повјерење грађани имају у Адриа ТВ, 17,5 одсто грађана, након чега слиједе портал Борба.ме, којем повјерење указује 18,6% одсто испитаника и РТНК којима повјерење указује 19,1 одсто грађана“, рекла је Гилић. Представљаујући подакте који се односе на ставове грађана о страном утицају на медије, Гилић је казала да грађани сматрају да је портал ЦДМ под највећим утицајем ЕУ (59.4 одсто грађана), а да слиједе РТЦГ и Антена М са 57.7 одсто испитаника који тако мисле и ТВ Е и М – портал са 56.8 одсто испитаника.
„Нешто мање од половине испитаника/ћа (48.8 одсто) наводи да ЕУ има утицај на Вијести (ТВ, портал и дневне новине). Испитаници такође наводе и утицај САД-а на поједине медије. Највише њих (25.3 одсто) сматра да је утицај САД-а присутан на портал ЦДМ. Нешто мање испитаника (23.4 одсто) сматра да САД има утицај на Градска ТВ и портал Стандард (23.2 одсто)“, навела је Гилић. Када је ријеч о утицају Србије на медије, Гилић је указала да испитаници/це наводе да Србија има највећи утицај на портал ИН4С (45.3 одсто) и Борба.ме (43.6 одсто), а да слиједе Прва ТВ (38.6 одсто) и Вијести (26.5 одсто). „Када је ријеч о регионалним медијима, како би се информисали о политичким дешавањима, највише грађана, тј. 28.3 одсто прати Аљазееру Балканс и Радио Слободну Европу коју прати несто мање грађана односно 26,6 одсто. Најмање грађана се информише путем портала Данас.рс (њих 4,2 одсто), и путем портала Спутњик, њих 4,9 одсто“, рекла је Гилић. Шеф Правног одјељења ЦеМИ-ја, Владимир Симоновић, казао је представљајући резултате истраживања који говоре о заинтересованости грађана за политичка дешавања у земљи, да мање од једне четвртине испитаника/ца (21,9 одсто) тврди да уопште нијесу заинтересовани за политику и политичка дешавања, односно огромна већина испитаника/ца (78,1 одсто) изражава одређени степен заинтересованости. „Такође, истраживање је показао да 27,4 одсто испитаника/ца тврди да су дјелимично заинтересовани, 31,3 одсто и јесу и нијесу заинтересовани, док 18,2 одсто испитаника/ца тврде да су прилично или веома заинтересовани“, навео је Симоновић.
Према његовим ријечима, доминантна већина испитаника/ца (81,3 одсто) наводи да нијесу члан било које политичке партије, док 18,7 одсто наводи да јесте. „Од испитаника/ца који наводе да су члан неке политичке партије, скоро половина (44,6 одсто) наводи да су члан Демократске партије социјалиста (ДПС). Цифра од 18,7 одсто није занемарљиво повећање у односу на резултате до којих је ЦеМИ дошао 2018. године када је 12 одсто испитаника/ца навело да су члан неке политичке партије“, рекао је Симоновић.
Појаснио је да су за потребе истраживања користили истраживачки инструмент „осјећајни термометар“ за мјерење позитивног и негативног осјећаја према одређеним субјектима, према којем на скали од 0 до 100 испитаници оцјењују своје осјећаје према некој особи, групи или идеји, од чега 0 представља врло хладно/негативно осјећање, а 100 врло топло/позитивно осјећање. „Политичар са најбољом просјечном оцјеном је Јаков Милатовић (49,4), док је Данијел Живковић оцијењен са најнижом просјечном оцјеном (27,1). Када говоримо о партијама, најбоље је оцијењена Европа сад (45,5), што представља значајан пад у односу на оцјену из јуна која је износила 52,1, док је Бошњачка партија оцијењена са најнижом просјечном оцјеном 22,8“, рекао је Симоновић.
Говорећи о распоређености гласача у другом кругу у односу на њихов избор предсједничког кандидата у првом кругу, Симоновић је указао да је примијећено да у другом кругу, гласачи Мила Ђукановића доминантно чине они гласачи који су за њега гласали у првом кругу. „Са друге стране, гласачи Јакова Милатовића су разноврснији, тј. за њега је гласало 26,6 одсто испитаника који су у првом кругу дали глас Андрији Мандићу, односно 22,8 одсто оних који су гласали за Алексу Бечића“, навео је Симоновић.
Појаснио је да су кроз истраживање хтјели да испитају и мотивацију грађана који су гласали на посљедњим предсједничким изборима. „Од оних испитаника/а који наводе да су у другом кругу предсједничких избора гласали за Јакова Милатовића, 59,2 одсто наводи да су гласали за Јакова Милатовића, док 40,8 одсто наводи да су гласали против Мила Ђукановића. То је проценат грађана којима је било стало да Ђукановић изгуби без обзира на то ко је његов противник“, навео је Симоновић.
Представљајући податке који се односе на спољни утицај, Симоновић је рекао да више од двије трећине испитаника/ца (68,1 одсто) сматра да би Црна Гора требала да усклади своју спољну политику са Европском унијом. „Овај проценат је варирао у значајном постотку у периоду кампање за предсједничке и парламентарне изборе. У априлу је 64,2 одсто испитаника/ца навело да Црна Гора треба да усклади своју спољну политику са Европском унијом, а у јуну је овај проценат је опао на 57,1 одсто“, навео је Симоновић. Казао је да испитаници/це на другом мјесту наводе Србију као земљу са којом Црна Гора треба да усклади своју спољну политику (17,2 одсто), тј. скоро десет одсто мање него у априлу 2023. године. „Посматрано према изборној листи за коју су испитаници/це гласали на посљедњим парламентарним изборима, 100 одсто испитаника/ца који су гласали за изборну листу Преокрет за сигурну Црну Гору – Срђан Перић, сматра да Црна Гора треба да усклади своју спољну политику са Европском унијом“, навео је Симоновић.
Указао је да преко 80 одсто подршке усклађивању са спољном политиком ЕУ ЦеМИ је увидио код бирача изборних листа СДП-а, коалиције ДПС, СД, ДУА, ЛП и изборне листе ЗАЈЕДНО. „Мањинске изборне листе наводе усклађивање са спољном политиком ЕУ у нешто мањем проценту, тј. 77,8 одсто, али бирачи мањинских изборних листа нешто већи приоритет дају усклађивању са спољном политиком САД-а (22.2 одсто)“, рекао је Симоновић. Казао је да је истраживање показало да постоји висок проценат подршке усклађивању са спољном политиком ЕУ и међу бирачима коалиције АЛЕКСА И ДРИТАН – ХРАБРО се броји! (76,3 одсто), док је 13,7 одсто бирача ове коалиције навело Србију.
„Бирачи изборне листе ПРАВДА ЗА СВЕ! др Владимир Лепосавић, највише су подијељени су по питању усклађивања Црне Горе са спољном политиком других држава, па исти проценат од 33,3% наводи и ЕУ, као и Србију и Русију“, навео је Симоновић. Рекао је да је усклађивање са спољном политиком ЕУ најмање заступљено код бирача изборне листе СНП – ДЕМОС – ЗА ТЕБЕ (17,6 одсто), затим слиједи НАРОДНА КОАЛИЦИЈА – СЛОЖНО И ТАЧКА (Дејан Вукшић – Демохришћански покрет) са 22,2 одсто и коалиција За будућност Црне Горе (23,9 одсто). „Бирачи ове три изборне листе доминантно сматрају да Црна Гора треба да усклади своју спољну политику са Србијом. Близу петине бирача коалиције За будућност Црне Горе наводи Русију“, навео је Симоновић. Представљајући податке који се односе на државе за које грађани перципирају да имају највећи утицај на предсједника Милатовића, Симоновић је казао да је истраживање показало да ЕУ има највећи утицај (57,8 одсто), након које са значајно мањом учесталошћу слиједе Србија са 20,2 одсто, САД са 12,4 одсто и Русија са 4,1 одсто. „Сличан проценат видимо и у утицају на Владу у техничком мандату и на Скупштину Црне Горе“, рекао је Симоновић.
Гилић је казала да је истраживање показало да грађани користе друштвене мреже у циљу информисања о политичким дешавањима, наводећи да се више од половине грађана (51.2 одсто) се у некој мјери (односно помало или потпуно) информише путем Фејсбука.
„Такође, истраживање је показало да се 38.1 највише информише путем Инстаграма, док се у нешто мањој мјери (23.9 одсто) грађани информишу путем Тwиттер-а, 21.6 одсто путем Телеграма и 20.7% путем Тик Тока“, навела је Гилић. Према њеним ријечима, истраживање је показало да грађани показују тенденцију да блокирају или уклоне садржај на друштвеним мрежама који није у складу са њиховим политичким увјерењима. „Ту тенденцију су показали и гласачи опозиције и гласачи парламентарне већине, скоро 40 одсто у оба случаја“, закључила је Гилић.
Извор: РТЦГ
