Уколико би се још једном одложили избори, за шта је Уставни суд већ оцијенио да је неуставна радња у било којим околностима, то би оголило намјеру партија да суспендују демократију у Црној Гори, рекао је Милатовић
Политичка ситуација у Црној Гори указује да парламентарне партије и њихови лидери нијесу дорасли историјском тренутку демократских и економских промјена насталих након избора 30. августа 2020. Са једне стране имамо нереформисани ДПС, који наставља са својом клијентелистичком и скоро па десничарском политиком подјела, а са друге стране имамо један број партија и њихових лидера који не схватају да грађани у Црној Гори нису бирали замјене већ суштинске промјене у систему управљања, казао је у разговору за „Дан“ Јаков Милатовић, бивши министар за економски развој и један од оснивача покрета „Европа сад“.
Милатовић је оцијенио да је изборна воља од 30. августа обесмишљена рушењем прве демократске владе заједно са ДПС-ом, што је потрошило политички капацитет странака некадашње парламентарне већине које су учествовале у томе.
– Тада смо указивали на погубност таквих потеза и логично је да се то рефлектује и на данашње неповјерење међу преговарачима. Уз све успоне и падове, и каткад изневјерена очекивања, процес снажнијег демократског развоја у Црној Гори је отпочео, а самим тим и демонтажа неевропског система грађеног у претходних 30 година. Да би се тај процес убрзао и да би Црна Гора у наредним годинама постала пуноправан члан Европске уније (ЕУ), земља мора добити политички стабилну, проевропску и реформску владу. Тренутни сазив Скупштине је показао да нема капацитет да направи управо такву владу. Сматрам да су ванредни парламентарни избори једини излаз из тренутне политичке кризе, а сигуран сам да ће грађани јасно знати да препознају ко је радио за њихове интересе и ко може најбоље да настави да ради у њиховом интересу – рекао је Милатовић.
Он вјерује да иза проблема недостатка кворума за одлучивање у Уставном суду стоји предумишљај да до тога дође, а овај проблем, како сматра, одсликава тренутно стање на црногорској политичкој сцени, које карактерише својеврсни удар на уставни систем.
– Однарођени посланици, који су свјесно погазили Устав тиме што су изабрали нелегитимну 43. Владу, противуставно одложили изборе и дали још један мандат нелегитимним предсједницима локалних самоуправа, одбијањем да изаберу судије Уставног суда показују да су свјесни чињенице да су слободне институције највећа пријетња њиховој партитократији. Одржавање избора у контексту нефункционалног Уставног суда је отежавајућа околност, али никако и изговор да се још једном побјегне од изборне воље грађана. Уколико би се још једном одложили избори, за шта је Уставни суд већ оцијенио да је неуставна радња у било којим околностима, то би оголило намјеру партија да суспендују демократију у Црној Гори – казао је Милатовић.
Локални избори у 15 општина заказани су за 23. октобар, а наш саговорник истиче да је реално очекивати да Покрет „Европа сад“, као политичка партија која је недавно основана, самостално наступи.
– Међутим, уколико анализе покажу да евентуална предизборна сарадња доноси вриједност која би допринијела побједи прогресивних, европских и грађанских снага, онда ћемо и ту опцију веома озбиљно размотрити. Носиоци наших листа су храбри, способни и пристојни људи, који желе да мијењају набоље локалне средине у којима живе. Дакле, осим стручних и професионалних биографија, нудимо избор нових и поштених људи који се у великој већини никад нису бавили страначком политиком. Имамо јасан циљ и идеју, па са приличним ентузијазмом улазимо у изборну кампању у већини црногорских градова у којима се одржавају избори – истакао је Милатовић.
Он је нагласио да је програм „Европа сад“ реформа која се тиче искључиво приходне стране буџета, а приходи су у односу на прошлу годину већи за преко 130 милиона еура, а у односу на планиране за чак 70 милиона еура, па је јасно да тај програм оснажио јавне финансије.
– Црна Гора има једнотрезорски систем, гдје се на један рачун сливају сви приходи буџета, а након тога се врше плаћања свакој потрошачкој јединици сходно изгласаном Закону о буџету. Дакле, за редовно сервисирање свих планираних обавеза има средстава јер су она знатно веће од планираних – тврди Милатовић.
Како је додао, када су дошли на власт, дуг Фонда за здравствено осигурање био је преко 65 милиона еура.
– Уз значајна плаћања у међувремену, дуг толико износи и сада. Проблем дуга Фонда за здравствено осигурање је деценијски, а резултат је првенствено лошег рада свих претходних директора Фонда и недостатка контроле трошења средстава. То је озбиљан посао, који мора узети да ради неко ко је стручан, уз додатну подршку међународних партнера, и то вјероватно чека наредну владу. Фонду је у овој години по Закону о буџету одобрен рекордан буџет од 350 милиона еура, што је повећање за скоро 50 милиона у односу на претходну годину – каже Милатовић.
Извор: Дан
