Актуелни председник Хрватске Зоран Милановић ових недеља изазива реакције не само на простору бивше Југославије него и у Аустрији и Украјини. Поводи за реакцију су разни, али ипак су то традиционалне речи и проблеми који раздвајају регион деценијама: Босна, Сребреница, фашизам, Вуковар, злочини над Србима (породица Зец), али кренимо редом.
Иако је Дејтонски споразум потписан пре 26 година, односи између три народа у Босни и Херцеговини ни дан данас нису у складу са очекивањем међународне заједнице. Срби су добили Републику Српску и 49% територије али су у годинама након Дејтона изгубили велики део значајних овлашћења која су имали. Војска Републике Српске је укинута, ткз. бонским овлашћењима Високи представник је утицао на унутрашњу политику Републике Српске итд. Бошњаци нису добили унитарну Босну као што су желели на почетку рата и на све то у свом ентитету добили су Хрвате који желе оснивање свог ентитета ткз. Херцег Босне. Трзавице између Хрвата и Муслимана су настале још током одбрамбено-отаџбинског рата у БиХ када су Западне силе морале да се укључе и мире Бошњаке и Хрвате. До дан данас свака политичка криза утиче на сва три народа а најновија је изазвана постављањем нелегитимног високог представника Кристијана Шмита, ког не признају Русија, Кина и Република Српска.
Сусрет Додика, представника Срба у БиХ и Милановића, али и Драгана Чомића, председника ХДЗ-а у БиХ и Вучића и касније њихове изјаве изазвале су велики страх у званичном Сарајеву.
,,Хвала Милановићу што то тако и третира. Ми (РС) то говоримо већ двадесет година. БиХ је једина колонија данас у Европи и подржавам начин на који се он (Милановић) директно односи према појавама”, рекао је Додик а пренео Јутарњи лист.
,,Разговарали смо о свим регионалним и питањима од интереса за наше народе”, изјавио је Александар Вучић после сусрета са Чомићем у Београду
Изјаве Милановића о Сребреници само су подгрејале и онако већ запаљиву атмосферу у Сарајеву – “Ја сам рекао да Сребреница није исто што и Холокауст и Јасеновац. То је тежак злочин с елементима геноцида, то је рекао и суд, али ниједан суд не може бити свето писмо”, а изјаву је пренео Индекс.хр Није се дуго чекало на реакцију Сарајева. Члан Председништва БиХ Џаферовић рекао је у петак да су Милановићеве изјаве ,,срамотно и недопустиво”, преноси Ал Џазира.
У међувремену, Енвер Биједић, председник Социјалдемократа Босне и Херцеговине поднео је Тужилаштву БиХ кривичну пријаву против председника Хрватске Зорана Милановића због, како је навео, грубог умањивања злочина (ткз. прим. аут.) геноцида у Сребреници који су српске снаге починиле у јулу 1995. године, наводи Радио слободна Европа.
Медијски рат изјавама између Милановића и, како он каже ,,башчаршије”, односно званичног Сарајева пренеле су се и на причу о Вуковару. ,,Је ли Вуковар геноцид? Ми никада не говоримо у Хрватској да је то геноцид вјеројатно зато јер имамо неку мјеру” изјавио је Милановић и у целу причу увео Милорада Пуповца, представника Срба у Хрватској за ког је рекао да је ,,етно бизнисмен”, што је поновљена изјава за председника Већа бошњачке националне мањине у Хрватској Армина Хоџића.
,,Џаферовић је спонзор муџахедина који је у Вуковар дошао провоцирати Србе” изјавио је Милановић на конференцији за штампу и овим дошао на критику не само представника Бошњака и Срба него и домаће јавности, али и ветерана ,,домовинског рата” и антифашиста односно удружење ВЕДРА. На истој конференцији је поменут случај породице Зец која је мучки убијена у Загребу 1991. од стране припадника МУП-а хрватске која је тек стицала независност. Пошто се навршава 30 година од овог страшног злочина, посланица опозиционог ГЛАС-а у хрватском сабору Анка Мрак Тариташ захтева да Александра Зец добије улицу у Загребу. Први пут пошту убијенима одаје и градоначелник Загреба али хрватски председник има другачији став.
,,Обитељ Зец је била позвана у Владу, добила је одштету, што још треба. Сад вас морам питати директно – шта још треба?”, преноси РТС. Вест која познаваоце прилика у Хрватској није зачудила била је да је хрватски председник Зоран Милановић одликовао учеснике ,,Хрватског пролећа“ (Маспока). Орденом краља Дмитра Звонимира с лентом и Даницом, за, како је наведено, изузетан допринос независности и целовитости Републике Хрватске, као и изградњи и напретку хрватске државе, преноси РТВ. Одликовање људи који су се борили за растурање и сецесију Југославије а последице тог чина су ратови, избеглице, жртве на свим странама и материјална штета која се мери у стотинама милијарди долара. У оваквом тренутку док је ситуација у Босни и Херцеговини тешка, а ни односи са другим суседима нису на високом нивоу, није рационалан потез, те многи Милановића оптужују да је националиста и да се додворава њима.
Што се тиче Аустрије и Украјине, Милановић је поводом изјаве да је увођење карантина за невакцинисане фашизам, а одмах после тога се амбасадор Хрватске у Аустрији позива на разговор, овде дипломатски гафови нису завршени. Гомила се војска Украјине код Донбаса где је стационирано пола украјинске армије и пребачена војна техника. Као одговор, Русија је активирала кретање са друге стране границе и ставила јасну поруку да ће реаговати ако руски народ буде угрожен. У овај украјинско-руски сукоб, Хрватска је успела да се увуче бар речима. Наиме, током посете премијера Хрватске Андрије Пленковића, Милановић је рекао да је одлазак у Украјину „обично шарлатанство“. Оно долази у моменту када „Русија звецка оружјем“. Због ове изјаве огласио се и председник Украјине Владимир Зеленски, који је хрватском председнику поручио:
„Да је више од 100.000 војника на граници с Хрватском, председник Милановић посету украјинског премијера Загребу не би назвао шарлатанством, већ манифестацијом солидарности и пријатељства“, сматра Зеленски а преноси Нова С.
Шта је довело до свега овога?
Број Хрвата у Херцег-Босни се константо смањује, према попису из 1991. било их је (у целој БиХ) 760.852, односно 17.38% целокупног становништва, да би их према попису из 2013.године било 544.780 односно 15,4 %, али поједине процене католичких организација иду и на то да Хрвата у Босни има 380 хиљада и да се годишње исели 10 хиљада људи. На ово треба додати и то да је представник Хрвата у БиХ изабран гласовима Бошњака и да Хрвати не признају Жељка Комшића као свог представника те се њихов глас не чује у Сарајеву.
Што се тиче Хрвата у Хрватској, велики одливи становништва у земље ЕУ, економска криза изазвана Ковидом19 и слабим туристичким сезонама ових година, продаја скоро свих важних фабрика па чак давање и ауто-путева под концесију доводе до тога да народ у Хрватској не види перспективу. Иако су плате веће у односу на Србију, млади ипак одлазе и том заустављању се не види крај. На ово треба додати и дугорочне претње Мађарске и Италије које гледају да заузму празне Славонске пределе и обалу Далмације. Наравно, ово није ни изводљиво нити могуће да се деси у наредним годинама али све чешће истицање мапа где се поједини делови Хрватске налазе у другим државама доводи до забринутости Загреба. Ово захтева да се хрватско друштво подешава (под утицајем Хрватске обавештајне службе и медија) ка томе да се нађе граница између хрватског национализма и југословенства.
Тако Милановић напушта обележавања операције Бљесак због истицања усташких симбола али даје ордење маспоковцима, а у исто време се уз јаке полицијске снаге обележава устанак у Србу али се и Ослобођење Вуковара (у Хрватској пад Вуковара) уз усташке симболе и медијску кампању представља као ,,хрватски Стаљинград”. Свесни да уз овакву демографску слику неће доживети крај века и да их као и неколико пута пре само Срби могу спасити, друштво се намешта у помирљиве тонове и сарадњу са Србима у Босни и Херцеговини ради сопственог опстанка. Одвајање од усташке политике можемо видети у документарцу о НДХ који се емитовао на ХРТ-у, али видимо и како један цртани филм може изазвати бурне реакције у региону.
Алекса Добријевић
Извор: ПСЕГ
