Пише: Милан Ћулибрк
Председник Александар Вучић, председница парламента Ана Брнабић, премијер Милош Вучевић, министри Синиша Мали, Дубравка Ђедовић Хандановић… својски се труде да убеде грађане да би отварањем рудника литијума Рио Тинта долином Јадра и целом Србијом потекли мед и млеко. Приде, Вучић тврди да је значајно смањен број људи који се противе ископавању литијума, а да ће их бити још мање.
Није искључено да су неки поверовали министарки рударства и енергетике Дубравки Ђедовић Хандановић, која је 8. октобра за скупштинском говорницом изјавила да ће, ако се реализује пројекат Јадар, „плате и локални буџети у местима која ће бити обухваћена тим пројектом, вишеструко скочити“. И ту се зауставила. Да није, неко би можда и схватио да то баш и није тако и да, што би рекла Десанка Максимовић, срећа је лепа само док се чека, док од себе само наговештај да. Као што се са нестрпљењем очекује и 2027.
Као што други верују у небројено пута поновљено обећање председника Вучића и министра Малог да ће већ 2027. просечна плата у Србији достићи 1.400 евра. Нико из власти, међутим, није приметио да већ месецима у тих Вучићевих 1.400 евра најмање верује баш Рио Тинто, за који они тако упорно лобирају. И за разлику од неких који не смеју јавно то да кажу, они то ударају на сва звона.
Дан након што је ресорна министарка изјавила да ће, ако се отвори рудник, у Лозници и околини „плате вишеструко скочити“, у једном од бројних реаговања из Рио Тинта су саопштили да би у руднику било запослено 1.300 радника „са просечном нето платом већом од 1.100 евра“. Зар то није 300 евра мање од просека који је Вучић обећао за 2027? А он сам је у јулу рекао да ће рудник бити отворен „најраније за четири године“, дакле 2028.
Схвата ли председник да ће Рио Тинто са платама од 1.100 евра да му обори просек? Он се уби да убеди грађане да се не опиру пројекту Рио Тинта, а они њему тако. Зар и ти, сине Бруте? Какав безобразлук. Па да је било ко други у то посумњао, још би могло и да се разуме. Поготово што бар неке срећне људе (а таквих је, према истраживању Демостата, две трећине у Србији) речи појединих овдашњих званичника подсећају на Контеа Марија Марка дел Тинторета.
Да је неки економиста рекао да ће у руднику литијума за четири године плата бити само 1.100 евра, не би га опрали ни Дунав ни Сава. Оправдано би га оптужили за дефетизам. Па, то је за 129 евра мање него што сада зарађују запослени у експлоатацији руда метала! Према званичним подацима, они су у првих седам месеци ове године у просеку зарађивали 1.239 евра (144.960 динара), 50 одсто више од републичког просека (827 евра или 96.759 динара). Као што је и пре четири године плата у рудницима метала била 90.066 динара, 50 одсто већа од републичког просека.
Из досадашњих јавних наступа јасно је да су сви министри напамет научили све детаље економске студије Рио Тинта, у којој се помиње и плата од 1.100 евра. Како је онда министарка рударства могла да тврди да ће плате у руднику литијума бити „вишеструко веће“? Није знала колике су сада плате запослених у рударству? Или се правила да то не зна? Не зна се шта је горе од тога. Има, додуше, и треће објашњење. Можда ни она не верује у Вучићевих 1.400 евра? Е, то би за њу било најгоре. За општи, јавни интерес ионако нико одавно не мари.
Ако за три године просечна плата достигне 1.400 евра, може се очекивати да ће и зарада рудара да порасте на 2.100 евра. Осим у руднику Рио Тинта, у коме би требало да буду срећни што ће имати за петину мању плату од републичког просека и за 1.000 евра мању од колега у другим рудницима метала. Ако су тако рачунали и остале економске ефекте, далеко им лепа кућа. Што даље од Србије.
Извор: Радар
