Пише: Јелена Петковић
Држава без независног правосуђа и без независних контролних институција нема никакве шансе за чланство у ЕУ. Вучић у земљи покушава да додатно учврсти контролу над правосуђем и медијима, док у спољној политици настоји да свима понуди нешто. Идеја „стабилократије“ из ере Ангеле Меркел још није мртва.
Михаел Мартенс, немачки новинар и писац, знање о Балкану стицао је, између, осталог, кроз књиге нобеловца Иве Андрића. Чешљајући архиву Мартенс је написао Андрићеву „прву свеобухватну биографију“ У пожару светова, која као да описује данашњицу, у којој сагоревају и свет и Србија. Дело на коме тренутно ради има радни наслов Година која се враћа. Немачка, Аустрија и разарање Југославије 1991. Недавна посета Србији пружила је новинару Франкфуртер алгемајне цајтунга додатни увид у дубоку кризу која потреса земљу, а у разговору за Радар износи своја запажања.
Какви су ваши утисци о политичкој ситуацији у Србији? Стичете ли утисак да земља иде ка европским интеграцијама или све више личи на Белорусију?
Србија није ни на путу европских интеграција, нити је друга Белорусија. У приближавању ЕУ се уочавају кораци уназад, што, међутим, из перспективе чланства у ЕУ није пресудно, јер до таквог чланства ионако не би дошло због расположења против проширења у појединим државама чланицама – без обзира на то ко влада у Србији. Али поређење с Белорусијом или Турском такође није примерено. У Белорусији су хиљаде противника режима у затворима и логорима, а затвореници се систематски муче. И у Турској постоје систематска хапшења из политичких разлога. Двојица најважнијих опозиционих политичара осуђују се на затворске казне под апсурдним образложењима – свега тога у Србији нема. Србија има хибридан статус – није ни функционална демократија, нити је класична диктатура.
Србија није ни на путу европских интеграција, нити је друга Белорусија. Она има хибридан статус – није ни функционална демократија, нити је класична диктатура
Комесарка Марта Кос је најавила да би последице усвајања „Мрдићевих закона“ којима се ограничава рад правосуђа, могле бити смањење новца из Плана раста за Србију. Мислите ли да ће се то догодити?
Не само у овом случају, већ генерално, као порески обвезник и грађанин једне државе чланице ЕУ, надам се да ће ЕУ бити много строжа него до сада при додели новца. ЕУ не би требало да буде строжа само према државама кандидатима, већ и према државама чланицама. Ко не испуњава захтеве владавине права, не сме да добија европска средства. У случају Пољске и Мађарске Комисија је показала принципе и задржала многе милијарде евра. То је било исправно и важно. И Румунија због очајног стања делова свог правосуђа није смела да добије новац. Нажалост, ЕУ је пречесто правила компромисе. А девиза би требало да буде: наш новац, наша правила. То, уосталом, важи и за друге привилегије. Зашто би држава која се не придржава правила имала користи од безвизног режима?
Тим Џуда: Вучић не може зауставити протесте, а ни они њега, зато сви гледају у изборе
Казали сте да у случају Србије, ЕУ треба да покаже неко самопоштовање. Какве потезе би ЕУ могла да повуче према Србији а да то има жељени ефекат?
Многи људи, укључујући и мене, често прижељкују снажнију реакцију и јасније одговоре ЕУ. Притом се, међутим, лако заборавља шта је Унија. ЕУ чине њених 27 држава чланица, које често имају сасвим различите интересе. Један пример: још нисмо достигли ту тачку и можда је нећемо ни достићи, али под одређеним околностима и при одређеним догађајима могло би доћи време када би било пожељно увести циљане, личне санкције против одређених политичара и њихових породица у државама кандидатима. Али то је лакше рећи него учинити, јер је веома тешко ускладити ставове 27 главних градова. Често је то немогуће.
Надам се да ће ЕУ бити много строжа него до сада при додели новца. Девиза би требало да буде: наш новац, наша правила. То важи и за друге привилегије
Како немачки политичари виде дешавања у Србији? Колико спољну политику Немачке према Србији данас дефинише тема ископавања литијума или нешто друго?
Тема литијума је завршена. Не познајем никога у Берлину ко о томе још говори. То је само тема за српску опозицију, која са слоганом „Нећете копати“ води битку од јуче. Иначе, међу мањином немачких политичара који се интересују за Балкан преовлађује прилично диференцирана слика. И идеја „стабилократије“ из ере Ангеле Меркел још није мртва. Имам утисак да немачки министар спољних послова Јохан Вадефул Србију види као „државу сидро“, која је кључна за регионалну стабилност.
Недавно је посланик немачке ЦДУ у Европском парламенту, Михаел Гелер, за Дојче веле оценио да је Вучићев систем дволичан, назвао га је „класичним Јанусовим лицем“, иза којег се крије репресија на мирне демонстранте, правосуђе и слободне медије. Да ли је у току заокрет немачке политике ка званичном Београду и какве потезе очекујете?
Пре неколико недеља био сам позван на разговор ЕПП-а, на којем су желели да чују моје мишљење о питању да ли би СНС требало да буде искључен из ове групације. На том састанку је био присутан и господин Гелер. Имао сам утисак да је дебата била отворена. Нажалост, не смем да износим детаље, јер то није био јавни разговор. Али смем да кажем шта сам тамо рекао, јер сам исто то јавно рекао и на другом месту: Ко каже „не“ Орбану и Фидесу, не може да каже „да“ Вучићу и СНС-у, јер је то недоследно.
Ако људе чини срећним да верују да се, иако се залажем за искључење СНС-а из ЕПП-а, ипак радим за Вучића, нека буде тако, мене то не занима
ФАЗ је објавио да се председник Србије Александар Вучић и премијер Албаније Еди Рама залажу за убрзану интеграцију у јединствено триште и Шенгенски простор, уместо пуноправног чланства у ЕУ. Односно, чланство без права вета. У Београду сте разговарали и са представницима власти о тој теми, а на друштвеним мрежама вас оптужују да у том послу помажете Вучићу. Шта кажете на те оптужбе? Мислите ли да је такво чланство могуће и под каквим условима?
Оно што поједине особе на друштвеним мрежама говоре о мени није релевантно, бар за мене. Ако људе чини срећним да верују да се, иако се залажем за искључење СНС-а из ЕПП-а, ипак радим за председника Вучића, нека буду срећни са својим фантазијама, мене то не занима. Много важније питање тиче се спољнополитичке будућности Србије. Пре свега: интеграција у јединствено тржиште и чланство без права вета два су различита концепта која немају никакве везе једно с другим. Чланство без права вета сматрам проблематичним из правних, а пре свега из политичких разлога, због чега ту идеју не промовишем. Нешто друго је питање чланства у Шенген зони и у јединственом тржишту – то би могло бити важно прелазно решење док пуно чланство у ЕУ не постане могуће. Чујем из Берлина да се у овом моделу пре свега мисли на Украјину.
Да ли је овај стратешки потез срачунат да и ЕУ зажмури на рушење институција и украћивање основних људских права и слобода грађана код куће?
Честа је заблуда да је чланство у европском јединственом тржишту својеврсан поклон, који је могућ без политичких предуслова. За чланство у јединственом тржишту морају бити испуњени сви кључни политички услови који морају бити испуњени и за приступање ЕУ. Држави која жели да приступи јединственом тржишту није потребна само функционална тржишна привреда која може да издржи конкуренцију на европском јединственом тржишту. Подједнако су важне функционална владавина права и функционална подела власти. Држава која жели да буде део јединственог тржишта мора имати функционалну демократију и ефикасну заштиту људских права, као и мањина.
Чланство без права вета сматрам проблематичним из правних, а пре свега из политичких разлога. Нешто друго је питање чланства у Шенген зони и у јединственом тржишту – то би могло бити важно прелазно решење док пуно чланство у ЕУ не постане могуће
Држава мора да преузме највећи део acquis communautaire (корпус заједничких правила) и да усклади своју спољну политику са политиком ЕУ. Зато је Норвешка чланица јединственог тржишта, док, на пример, Белорусија не би смела да постане чланица, чак и када би то желела. Иста правила, наравно, важе и за Србију. Држава без независног правосуђа и без независних контролних институција – као на пример независних завода за заштиту споменика или органа за заштиту конкуренције – нема никакве шансе за чланство у јединственом тржишту.
Разговарали сте у Србији и са представницима студентског покрета. Какви су ваши утисци? Такође, верујете ли да ће моћи да издрже све притиске и претње режима којима су изложени?
Искрено говорећи, студентски покрет ме у овом тренутку не занима нарочито. Студенти су тек веома касно – можда прекасно, то још не знамо – схватили једну кључну ствар: није довољно демонстрирати и викати „ниси надлежан“. И студентска ароганција према опозиционим партијама – према свим опозиционим партијама – по мом мишљењу била је грешка. Једна делегација студената је недавно била у Берлину и јавила ми се са жељом за разговор. У међувремену сам видео да други студенти говоре како та делегација нема право да говори у име студената. Ко зна.
У сваком случају, у Београду сам се срео са једним њиховим представником и стекао веома добар утисак о тој особи. Ипак, заиста не могу да проценим колико је та особа утицајна унутар покрета. Уверљивом ми се учинила идеја да покрет још интензивније него до сада жели да иде у села и мале градове, како би се представио народу. То је важно, да би људи у провинцији из прве руке добили алтернативу слици која им се сервира на Информеру, у Политици или кроз друге пропагандне машине. Али као новинару, студентски покрет ће ми поново постати занимљив тек када будемо имали датум избора и када буде позната студентска листа. Тада ће се показати да ли има шансу или ће се угушити у својим почетним грешкама.
По вашем мишљењу, какву перспективу има опозиција у Србији?
Ни о томе тренутно немам чврст став. Када датум избора буде утврђен, видеће се да ли и како опозиција и студентски покрет могу да сарађују. Нажалост, проевропске опције тренутно у Бриселу немају партнера, јер ЕУ и њене државе чланице тренутно ни саме нису нарочито проевропски настројене када је реч о проширењу.
Студентска ароганција према опозиционим партијама, по мом мишљењу, била је грешка
Имате ли утисак да је уочи предстојећих локалних избора власт спремна да иде „до краја“ са репресијом, како би осигурала победу?
Питам се, у вези с овим изборима, пре свега да ли ће се поново појавити феномен који смо видели у Београду – да се, дакле, бирачи аутобусима доводе из других места или чак из других држава како би гласали. А ако би се то десило, питам се каква ће бити реакција ЕУ.
Ђорђе Вукадиновић: Вучића не можете срушити док га нападате као „русофила“ и „националисту“
У Србији сте се састали и са Вераном Матићем, како коментаришете кампању која се против њега води? Као и кампање, нападе и притиске на новинаре Јунајтед медије? Сигурно сте упознати да их подстиче председник државе?
Са Вераном Матићем нисам пријатељ, али га познајем и ценим – а пре свега ценим његов рад – већ око 25 година. Ова такозвана документација такозваног Центра за такозвану друштвену стабилност подсећа ме на моје године у Русији, пре него што сам дошао на Балкан. Таквим методама раде комунистичке тајне службе. Зато сам се и састао с њим. Желим да пишем о његовом случају, како би се у Немачкој схватило шта му се овде ради. Исто важи и за новинаре Јунајтед медије. Морам да признам да се не слажем увек са оним што, на пример, говори Н1, али то није важно – новинарство није секта у којој се човек мора увек слагати. Рад новинара Јунајтед медије је важан за Србију.
Председница Скупштине Ана Брнабић је недавно изјавила да пензионери у Србији живе боље у односу на Немачку. Јели то и ваш утисак?
Госпођа Брнабић износи много оригиналних мишљења. Ово је посебно оригинално мишљење. Али желим да додам један утисак који ће ми можда поново донети приговор који сте поменули, да „помажем Вучићу“. Мој утисак је да је велики део пензионера, нарочито у провинцији, углавном задовољан српском владом. А пензионери су највећи бирачки сегмент у свакој европској демократији.
Морам да признам да се не слажем увек са оним што, на пример, говори Н1, али то није важно – новинарство није секта у којој се човек мора увек слагати. Рад новинара Јунајтед медије је важан за Србију
У фајловима Џефрија Епстина видели смо да се позитивно изражавао према десничарској Алтернативи за Немачку (АфД). И у Влади Србије имамо министре који деле тај став и у контакту су са том странком. Да ли то власт у Немачкој уопште уочава и како коментарише?
СНС има право да негује спољнополитичке контакте са Немачком. Контакти са АфД су природан избор за ту странку, јер су СНС и АфД идеолошки близанци, изузев у економској политици, где АфД има изражене социјалистичке и изолационистичке црте. Али обе странке су националистичке. Али ако би АфД икада дошао на власт у Немачкој, у Европи би врло брзо могло постати непријатно – и за Србију и за СНС. Многи који данас аплаудирају АфД у Србији и Мађарској – можда би тада врло брзо престали да аплаудирају, тим пре што Немачка тренутно улаже у наоружање толико новца као што није деценијама.
Вучића познајете дуго и из различитих политичких фаза. Како бисте оценили његов развојни пут од радикала до радикалних потеза које вуче данас према својим грађанима?
Видео сам да сте недавно разговарали са колегом Тимом Џудом и могу само да се сложим с оним што вам је рекао о Вучићу: „Мислим да је веома паметан политичар и прилично добар у балансирању са Американцима, Русима, Немцима, ЕУ и Британцима.“ Вучић у земљи покушава да додатно учврсти своју контролу над правосуђем и медијима, док у спољној политици настоји да свима понуди нешто. Русима каже: „Погледајте, нисмо се придружили санкцијама.“ Европљанима каже: „Погледајте, испоручујемо муницију Украјини.“ Американцима – или, тачније, Трамповој банди – хтео је да да зграду Генералштаба, што за сада није успело. Ипак, ту игру игра веома вешто.
Момчило Трајковић: Вучићева политика је изгубила пола Грачанице
Контакти СНС-а са АфД-ом су природан избор , јер су идеолошки близанци. Али ако би АфД икада дошао на власт у Немачкој, у Европи би врло брзо могло постати непријатно – и за Србију и за СНС
Он је један од најпаметнијих политичара које сам икада срео. Недавно сам му то и лично рекао: „Добри сте у манипулисању људима – превише добри.“ С друге стране, опозиција у Србији понекад прави грешку сматрајући неку иницијативу погрешном само зато што долази од Вучића. Својим заједничким ауторским текстом са Едијем Рамом о европском јединственом тржишту, Вучић је, по мом мишљењу, покренуо важну дебату. Да ли ће на крају Србија имати користи од те дебате или можда Црна Гора, то је друго питање. Ако је црногорско руководство паметно, схватиће да се у предлогу Вучића и Раме крије велика шанса – не за Београд и Тирану (барем не у овом тренутку), већ за Подгорицу.
Извор: Радар
