Уторак, 24 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
КултураМозаик

Метеорит од 15 тона пао на Земљу и донио – два непозната минерала

Журнал
Published: 27. децембар, 2022.
Share
Метеор, (Фото: SciTechDaily)
SHARE

У Африци се срушио метеорит тежак 15 тона. У њему су пронађена два нова минерала који никада нису виђени на Земљи. Минерали потичу из комада метеорита од 70 грама који је откривен у Сомалији 2020. године и девети је по величини метеорит икада пронађен, наводи се у саопштењу Универзитета Алберта. Крис Херд, кустос универзитетске колекције метеорита, добио је узорке свемирске стене на нализу, како би могао да их класификује.

Метеор, (Фото: SciTechDaily)

Док је испитивао узорке приметио је да неки делови нису могли да се идентификују микроскопом. Затим је затражио савет од Ендруа Локока, шефа универзитетске лабораторије за електронске микросонде, који има искуства у анализи нових минерала.

Првог дана када је урадио неке анализе, рекао је – имате најмање два нова минерала унутра.То је било фантастично! Углавном је потребно много више посла око тога да се са сигурношћу каже да имамо нови минерал“, рекао је професор Херд, са универзитетског одељења за науке о Земљи и атмосфери.

Име једног минерала – елалит – потиче од самог свемирског објекта, који се назива метеорит „Ел Али“ пошто је пронађен у близини града Ел Али у централној Сомалији. Херд је други минерал назвао елкинстантонит по Линди Елкинс-Тантон, потпредседници Интерпланетарне иницијативе Универзитета Аризона.

Она је такође редовни професор у Школи за истраживање Земље и свемира тог универзитета и главни истраживач Насине предстојеће „Psihe“ мисије.

„Линди је много радила на томе да открије како се формирају језгра планета, како се формирају језгра од гвожђа никла, а најближи аналог који имамо су гвоздени метеорити. Имало је смисла назвати минерал по њој и тако препознати њен допринос науци“, рекао је Херд.

Одобрење Међународног минералошког удружења за два нова минерала у новембру ове године „указује да је посао тежак“, рекао је Оливер Чаунер, професор истраживања на Одељењу за геонауке на Универзитету Невада у Лас Вегасу.

„Кад год пронађете нови минерал, то значи да су стварни геолошки услови, хемија стене, били другачији од онога што је раније пронађено. То је оно што овај посао чини узбудљивим – у овом конкретном метеориту имате два званично описана минерала који су нови у науци“, објашњава Херд.

Лококова брза идентификација била је могућа јер су слични минерали били синтетички створени раније, и он је био у стању да упореди састав новооткривених минерала са њиховим „парњацима“ које је направио човек, према саопштењу Универзитета Алберта.

Питање о месту настанка – Земља или свемир 

Оба нова минерала су фосфати гвожђа, рекао је Чаунер. Фосфат је со или естар фосфорне киселине.

„Фосфати у гвозденим метеоритима су секундарни производи: настају оксидацијом фосфида. То су ретке примарне компоненте гвоздених метеорита. Дакле, два нова фосфата нам говоре о процесима оксидације који су се десили у материјалу метеорита. Остаје да се види да ли је до оксидације дошло у свемиру или на Земљи, након пада, али колико ја знам, многи од ових метеоритних фосфата су настали у свемиру. У оба случаја, вода је вероватно реактант који је изазвао оксидацију“, рекао је Чаунер.

Ипак, изгледа да је метеорит Ел Али из којег потичу минерали послат у Кину у потрази за купцем, рекао је Херд.

У међувремену, истраживачи још увек анализирају минерале – и потенцијално трећи – како би открили какви су услови били у метеориту када се свемирска стена формирала. А новооткривени минерали могли би дати узбудљиве смернице за будућа истраживања. Кад год нам нови материјал постане познат, научници су за њих такође заинтересовани због потенцијалне примене у одређеним технолошким процесима“, закључује Херд.

Извор: РТС

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Kатоличка црква у Њемачкој: Масован бијег нестрпљивог народа Божијег
Next Article Ахмед Туајџ: Kако је ‘бисхт’ Лионела Месија поново разоткрио расизам западних медијаа

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Градска ТВ

Сад је дошло вријеме да нова градска власт, према статуту и прописима, преузме бригу о…

By Журнал

Четири сценарија за украјинску завршницу

Сценарији завршетка украјинског рата се могу поделити у четири групе: украјинска победа, руска победа, споразумно…

By Журнал

ВАР СОБА: Ако се по јануару година познаје….

Пише: Оливер Јанковић Српски спортисти и спортске екипе изузетно су отпочеле ову такмичарску 2026. сезону.…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикНасловна 1

Комесар из нашег сокака

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 5

Реформа јулијанског календара

By Журнал
Култура

Јеврић: На сајму књига

By Журнал
КултураСТАВ

Бранко Миљковић: Јаву кад збуни песник и маг

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?