Овај арапски огртач знак је поштовања за Месија након побједе на Свјетском првенству. Али игнорантске редакције то неће схватити…
Милијарде људи су у недјељу колективно окренуле поглед ка стадиону Лусаил у Kатару, када је Аргентина окруњена као шампион Свјетског првенства након блиставог финала против Француске.
Па ипак, умјесто да се фокусирају на величанствени фудбал којем је свијет управо свједочио, западни медији су се одлучили фиксирати на то како је катарски емир огрнуо Лионела Месија, аргентинског капитена, традиционалним арапским огртачем који се назива „бисхт“.
Реакције неколицине стручњака и новинара одраз су истог расизма и исламофобије који су преовладавали током првенства, као и у годинама које су му претходиле. Осим тог, оне наглашавају мањак разноликости који је карактеристичан за већину западних редакција и који ограничава њихову спосбност да разумију већи дио свијета изузев кроз стереотипе.
„Бизарни чин који је уништио највећи тренутак у хисторији Свјетског првенства“, писало је у једном, сада редигованом наслову британског листа Телеграпх. „Апсолутно страшно“, био је наслов у Фокс Спорту, и „срамотно“, како су написали у Yahoo Sportsu.
Други су се одлучили за отворено расистичке изјаве, па је Марк Огден, дугогодишњи новинар ЕСПН-а написао: „Све је фотографије уништио неко ко га је натјерао да носи огртач који изгледа као да ће се шишати“. На сличан начин је и Дан Волкер, спортски телевизијски водитељ, написао, у твиту који је сада обрисан: „Kладим се да је Мбапе одушевљен што је успио избјећи чудни мрежасти огртач са златним обрубом“, сугеришући да би пораз у финалу Свјетског првенства био бољи.
Симбол престижа
Бисхт, познат и као аба или абаја у другим арапским државама, одијевни је предмет који симболизира престиж, углед и статус. Носе га само у посебним приликама вјерски прваци, политички или племенски лидери, и представља огроман успјех.
Част да носите бисхт, посебно ако вас њиме огрне угледна особа, катарски лидер поготово, ријетка је привилегија, која на многе начине подсјећа на дођељивање титуле витеза или крунисање. У недјељу је ова геста допринијела грандиозности те прилике и била је признање за Мессијев успјех.
Ово Свјетско првенство не представља само побједу Аргентине. Оно је такођер запечатило Месијев статус у очима многих као онога који је „ГОАТ“ (највећи свих времена) у фудбалу – изнад не само свог вршњака Кристиана Роналда, већ можда чак и највећих ранијих икона овог спорта као што су Пеле и Диего Марадона. Он је освојио сваки еминентни трофеј који овај спорт нуди, укључујући седам пута Златну лопту (Баллон Д’Ор), која се сваке године дођељује најбољем играчу.
Јасно ми је да Меси од дјетињства сања о томе да игра за Аргентину. Дио тог сна укључивао је и наду да ће подићи златни трофеј Свјетског првенства у дресу Аргентине, као што је то учинио Марадона прије њега. Разумљиво је питати се јесу ли Месијеве жеље засјенили догађаји на позорници. Али узрок гњева западних медија није Месијев сан већ невољкост, укоријењена у расизму и оријентализму, да се прихвати да фудбал и прославе могу изгледати другачије у различитим дијеловима свијета.
Ни у једном тренутку није изгледало да Месси показује презир према огртачу. Нити је његов дрес Аргентине број 10 – толико познат да је у свијету рапродат прије финала – потпуно прекривен огртачем до непрепознатљивости.
Није неубоичајено да се спортистима побједницима дају поклони или ођевни предмети карактеристични за локалне културе. Најбољи примјер је побједа Пелеа на Свјетском првенству 1970. у Мексику, када су му на главу ставили сомбреро. Је ли Пелеов тренутак „украден“, као што аустралски канал 7 Неwс тврди да се десило у Мессијевом случају?
Показатељи незнања
Заиста, од дана када је Kатару додијељено право да буде домаћин Свјетског првенства, западни медији изражавају свој „шок“. Еуроцентрични и лицемјерни приговори били су присутни за вријеме припрема епохалног турнира и наставили су се и даље. Запрепаштеност због Мессијевог бисхта само је посљедњи показатељ незнања.
Успјех мароканске репрезентације на Свјетском првенству представљао је разлог за понос многим Арапима и Африканцима широм свијета. Мени, као Арапу ирачког поријекла, било је заиста инспиративно виђети побједу још једне арапске нације и свједочити њиховим у културолошком смислу сличним прославама. Али као и у случају бисхта, западни медији још једном су показали антиарапско незнање након низа побједа Марока које су шокирале многе.
Након што су на крају узмакнули пред Француском у полуфиналу, ЕСПН је објавио фотографију марконаских играча на сеџди, што је симбол понизности према Богу за милијарде муслимана широм свијета. Али испод фотографије је писало: „Марокански играчи и особље клањају се у знак поштовања према својим навијачима који су дошли у великом броју.“
Њемачки информативни ТВ канал Велт, упоредио је мароканске играче који су славили показујући једним прстом према небу са борцима ИСИЛ-а. Ниједан западни канал не повлачи такве паралеле за Месија када он слави показујући прстом према небу након што постигне гол. Слике на којима марокански играчи славе с мајкама, одраз значаја породице у афричким и арапским културама, исмијао је дански ТВ канал: Мароканце су упоредили са породицом мајмуна.
Па ипак, такав расизам, незнање и отворена некомпетентност у новинарству нису сасвим изненађујући, с обзиром на мањак разноликости у већини западних редакција. У Сједињеним Америчким Државама живи 40 посто популације небијелаца. Али студија Ројутерсовог института из 2020. открила је да је близу 90 посто главних уредника бијеле пути. Побољшање разноликости на вишим нивоима у редакцијама помоћи ће западним медијима да изграде заштите од показивања незнања – иако би за то ове организације требале прихватити свој неуспјех у уклањању препрека за напредак небијелих новинара.
У арапском свијету, неки усхићено називају аргентинског капитена у бисхту „шеик Меси“. И то је одраз поштовања које ужива. Немојмо укаљати његову и аргентинску славну побједу расистичким реакцијама на гесту дивљења и поштовања.
