Пише: Медеа Бењамин
На самиту НАТО-а одржаном ове седмице у Хагу, лидери су објавили узнемирујући нови циљ: да до 2035. године војна потрошња достигне 5 одсто бруто домаћег производа сваке државе чланице. Та одлука је представљена као одговор на све веће глобалне пријетње, прије свега од Русије и тероризма, и дочекана је као историјски искорак. Али у суштини, ријеч је о кораку уназад — одустајању од рјешавања горућих потреба људи и планете, у корист нове трке у наоружању која ће осиромашити друштва, а обогатити произвођаче оружја.
Ова шокантна мета од 5 одсто није се појавила преко ноћи — она је плод година притисака које је вршио предсједник САД, Доналд Трамп. Током свог првог мандата, Трамп је упорно прозивао чланице НАТО-а да не издвајају довољно за одбрану, натјерујући их да достигну праг од 2 одсто БДП-а — праг који је и сам био спорнo висок, а који чак девет чланица и даље не испуњава.
Сада, када се Трамп поново нашао у Бијелој кући, лидери НАТО-а се постројавају, прихватајући шокантан циљ од 5 одсто, иако чак ни Сједињене Државе — које већ троше више од билион долара годишње на војску — не достижу тај ниво. Ово није одбрана; ово је изнуда на глобалном нивоу, коју гура предсједник који дипломатију доживљава као рекет, а рат као добар бизнис.
Земље широм Европе и Сјеверне Америке већ резањем буџета урушавају јавне услуге, а сада се од њих очекује да још више новца пореских обвезника преусмјере у припреме за рат. Тренутно ниједна НАТО држава не троши више на војску него на здравство или образовање. Али ако све достигну нови циљ од 5 одсто, чак 21 од њих трошиће више на оружје него на школе. Шпанија је била једна од ријетких која се успротивила овом наоружавању — премијер Педро Санчес јасно је поручио да његова влада неће жртвовати пензије и социјалне програме да би испунила милитаризовани буџетски циљ. И друге владе, попут белгијске и словачке, такође су се тихо успротивиле.
Ипак, лидери НАТО-а наставили су да гурају овај план, охрабрени генералним секретаром Марком Рутеом, који је отворено подилазио Трамповом захтјеву да Европа повећа војну потрошњу. Руте је чак Трампа назвао „татицом“, изјавом која је — иако представљена као шала — јасно указала на подређеност НАТО-а америчком милитаризму. Под Трамповим утицајем, НАТО савез одбацује чак и привид да је дефанзивни пакт, прихватајући умјесто тога реторику и логику сталног ратовања.
Непосредно прије него што су се лидери окупили у Хагу, демонстранти су изашли на улице под слоганом „Не НАТО-у“. А у својим матичним земљама, бројне грађанске иницијативе захтијевају да се ресурси преусмјере ка климатској правди, здравству и миру. Истраживања јавног мњења показују да већина грађана САД противи повећању војне потрошње, али НАТО не одговара народу. Он полаже рачуне политичкој елити, произвођачима оружја и логици Хладног рата, која у сваком глобалном дешавању види пријетњу и прилику за доминацију.
Ширење НАТО-а — и у погледу војне потрошње и броја чланица (са 12 оснивача на данашњих 32 државе) — није донијело мир. Напротив, обећање Алијансе да ће Украјина једнога дана постати чланица било је један од окидача за брутални рат који је Русија покренула. Умјесто деескалације, Алијанса је одговорила с још више оружја, а не дипломатије. У Гази, Израел наставља свој рат уз подршку САД, без икакве одговорности, док државе чланице НАТО-а шаљу додатно оружје и не предузимају ништа озбиљно за постизање мира. Сада НАТО жели да исцрпи јавне буџете како би ови ратови трајали у недоглед. Истовремено, Алијанса све више окружује своје противнике, посебно Русију, новим базама и трупама. Све ово захтијева радикалну промјену начина размишљања. Док свијет буквално гори, НАТО скупља дрва за потпаљивање. Док се здравствени системи урушавају, школе остају без средстава, а екстремне температуре чине дијелове планете ненасељивим, идеја да би владе требало да издвајају милијарде више за оружје и рат звучи — непојмљиво.
Праву безбједност не доносе тенкови и ракете, него снажне заједнице, глобална сарадња и хитна акција на рјешавању заједничких криза. Вријеме је да окренемо плочу. То значи смањење војних буџета, повлачење из бескрајних ратова и отпочињање озбиљне расправе о демонтажи НАТО-а.
Ова Алијанса, рођена у Хладном рату, данас представља препреку за глобални мир и активног учесника у производњи сукоба. Њен посљедњи самит то је јасно показао. Ово се не тиче само НАТО-овог буџета — већ наше будућности. Сваки евро или долар потрошен на оружје, новац је који није уложен у борбу против климатске кризе, искорјењивање сиромаштва или изградњу мирнијег свијета. За будућност наше планете, морамо одбацити НАТО и економију рата.
Медеа Бењамин је суоснивач организације CODEPINK и групе за људска права Global Exchange. Више од 40 година бори се за друштвену правду. Ауторка је 10 књига, међу којима су Drone Warfare: Killing by Remote Control, Kingdom of the Unjust: Behind the US-Saudi Connection и Inside Iran: The Real History and Politics of the Islamic Republic of Iran. Њени текстови редовно се објављују у медијима као што су Znet, The Guardian, The Huffington Post, CommonDreams, Alternet и The Hill.
Извор: Common Dreams
